Pravda

"To je bila prva Orbanova privatna poseta i njegovi razgovori sa Kačinjskim trajali su šest sati, a čini se da trajanje rasprave nije bilo unapred planirano. Poljski radio je citirao političara Joakima Brudžinskog iz stranke Pravo i pravda, koji je na svom blogu napisao da 'niko u jutarnjim satima nije očekivao da će se sastanak završiti tako kasno'. Budući da je sastanak bio neformalan, predsednički kabineti za odnose sa javnošću nisu komentarisali sastanak niti su objavili sadržaj razgovora. Tajnost sastanka je zaintreresovala poljske, mađarske i evropske medije, a mnogi od njih su govorili o zaveri u najboljoj tradiciji stare dobre Evrope s početka 20. veka", piše Stanislav Stremidlovski za portal Regnum. Ulje na vatru zavere dolio je Orban, koji je na pitanje o temama njegovog razgovora sa Kačinjskim odgovorio: "Ako pogledate naše biografije, jasno je da smo šef poljske vladajuće stranke i ja borci za slobodu određene vrste, stoga bi se moglo reći da smo stari prijatelji i bio sam vrlo srećan što ga mogu posetiti". Orban se ne može optužiti za manjak sarkazma. On i njegov poljski "stari prijatelj" su sada na meti 'demokratskih snaga" u svojim zemljama i širom Evrope. Orban se, naravno, bavi njima već duže vreme. Niz godina ga optužuju za autoritarnost, suzbijanje 'sloboda" u Mađarskoj kao i da nema dovoljno kritičan stav prema Rusiji. Potom je bio kritičan i prema politici bivše poljske vlade. U februaru 2015. uoči posete Varšavi mađarski premijer priznao da je EU duboko podeljena kad je reč o Rusiji. Sa jedne strane, tu su Mađarska, Češka, Slovačka i Austrija. "Verujemo da nećemo moći postići zadane ciljeve bez saradnje sa Rusijom", izjavili su tada čelnici tih država. Sa druge strane su bile baltičke zemlje, Poljska i SAD, koji su insistirali "da Rusija mora biti isterana iz zajedničkih projekata sa EU". Orban je takođe kritikovrao štićenika Angele Merkel predsjednika Evropskog saveta Donalda Tuska. U to vrijeme je stranka Prava i pravde okrivila svog "starog prijatelja" Orbana da "svojim odnosima sa Rusijom deluje protiv jedinstva EU". Glavni front Varšave je tad bio na istoku, ali danas nova poljska vlada mora da se brani od napada koji dolaze sa Zapada. Berlin je itekako ozbiljan i ne misli da napadbe novu poljsku vladu samo u Briselu. DPA izveštava da vladajuća koalicija u Bundestagu razmatra da uvede sankcija protiv "konzervativne vlade" u Poljskoj, jer "krši načelo vladavine prava, deobe vlasti i slobode štampe". Lider nemačke koalicije i desna ruka Angele Merkel Volker Kauder najavio je da će, u slučaju "kršenja evropskih vrednosti, članice EU morati da smognu hrabrosti i uvedu sankcije". Orban se čvrsto protivi takvom scenariju, pa je izjavio da nikad neće dozvoliti da EU kazni Poljsku. To nije samo prijateljski gest nego demonstracija političkog kursa Budimpešte. Austrijski Standard navodi da "Orban stoji na čelu osovine nacionalnih država EU". Austrijanci veruju da vlade Poljske, Mađarske i Velike Britanije pokušavaju da uspore evropsku integraciju. Budimpešta, zajedno sa Poljskom i ostalim dvema zemljama Višegradske grupe – Češkom i Slovačkom – čine jak savez kojme je cilj da ojača "nacionalnu politiku" unutar EU. "NJihov glavni protivnik je Berlin. Vreme je za priznanje da nam treba drugačija Nemačka i drugačiji Nemci. Kancelarka Merkel je, nažalost, pokazala da Berlin teško može dosledno da sledit umereni kurs. Nemačka ili zaglavi u nacizmu ili u vulgarnom razumevanju slobode i tolerancije. Evropi i svetu trebaju razumniji Nemci, pomirljiviji, ali u isto vreme sposobni da zaštite evropske hrišćanske vrednosti i interese građana EU. Ta drugačija Nemačka danas može da postane Austrija. Istorija nas uči da je Austrija, a kasnije Austro-Ugarska, bila odlična u provođenju reformi, dok je istovremeno majstorski i strogo sledila i poštovala etničke i verske posebnosti, a znala je i šta predstavlja Osmansko carstvo. Beč je danas izuzetno osetljiv, što je navelo neke zemlje Srednje i Istočne Evrope da se pridruže ovom kursu", nastavlja Stanislav Stremidlovski. NJegov cilj je promocija saradnje u saobraćajnoj infrastrukturi, socijalnoj dimenziji integracije u EU i susednim zemljama. Darijus Kavan, stručnjak iz poljskog Instituta za međunarodne poslove, rekao je da Austrija provodi konzistentnu politiku "izgradnje mostova" između EU i Rusije. Beč je aktivno učestvovao u radu na Južnom toku, koji je trebalo da poveća važnost gasnog čvorišta Baumgarten i smatra da su sankcije protiv Rusije bile nepotrebne. Istovremeno, prethodna vlada Poljske sledila je pravila stroge antiruske retorike, što joj je stvorilo probleme unutar Višegradske grupe te u odnosima sa državama koje ne žele sukob sa Rusijom. "Postoji još jedna zanimljiva nijansa ove situacije. Ako neko u obzir uzme religiju kao važan faktor, evropske katoličke zemlje su povoljnije nastrojene prema Rusiji nego protestantske. Do sada je Varšava bila jedini izuzetak i anomalija. Sad Poljska ima šansu da zauzme dostojno mesto u 'osovini nacionalnih država EU'. Za to će joj trebati pomoć Mađarske i Orbana. Razvijanje odnosa sa Bečom takođe pokazuje da Poljaci mogu da stvaraju saveze izvan dometa Nemaca, bez obzira šta u Berlinu mislili o tome", zaključuje Stremidlovski i potpuno zaboravlja na verovatno nevažnu kariku u lancu, hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar-Kitarović, koja i dalje sanja ostvarenje Obamine vertikale Jadran-Baltik, projekat koga će nova poljska vlada, Kačinjski i Orban bez uzdržavanja odbaciti, posebno u svetlu ječanja ekonomskih odnosa između Rusije i Nemačke. Dvojici "omraženih evropskih lidera" je na kraju ipak na prvom mestu nacionalni interes, a tek onda interesi EU, pa čak i NATO, što se za sve hrvatske vlade i predsednicu ne može reći. Za sada izgleda da se Varšava neće uplašiti pretnji Berlina i Brisela, a koliko destruktivnu politiku će voditi slušajući upute Vašingtona, tek će se videti. Trenutno je u fokusu politike sukob sa starim članicama EU, pre svega sa Nemačkom. Gilbert Doktorov, evropski koordinator Američkog odbora za sporazum Istok-Zapad, tvrdi da Poljska od nemačke dominacije beži u Centralnu Evropu i preti da ugrozi celokupnu ostavštinu Angele Merkel. "Nemački bes zbog ponašanja nove vlade Poljske otkriva jedno od ključnih spoljnopolitičkih dostignuća za deset godina vladavine Merkelove – konsolidovanje i jačanje interesa njene zemlje nad područjem Mitteleurope", tvrdi Doktorov. U poslednjih nekoliko nedelja Poljska se isticala kao najveći protivnik Brisela u podeli tereta primanja talasa izbeglica koji dolaze iz Sirije i šireg Bliskog Istoka. Poljska kritika politike otvorenih granica koju predvodi Angela Merkel bila je žestoka. Postoji nekoliko objektivnih razloga za podršku ili barem razumevanja ove poljske žestine prema izbeglicama. Prvo, sa stajališta njenog stanovništva, Poljska je već preplavljena izbeglicama i ekonomskim imigrantima iz Ukrajine. Službene statistike govore da ih je u maju 2015. bilo oko 400.000, dok neslužbene brojke govore da ih je i više, možda čak milion. Oni bez sumnje vrše pritisak na lokalno tržište rada u vreme kad je još uvek primetan odliv etničkih Poljaka koji odlaze da traže posao u inostranstvu. Na kraju, kako god, većina Poljaka drži da će im dolaskom izbeglica biti ugrožene tradicionalne katoličke vrednosti. Ali temeljna netrpeljivost i nepoverenje koji su izazvali žestoke primedbe Martina Šulca se neposredno tiču Nemačke i Poljske, čak i ako su poprište sukoba od Nemačke kontrolisane evropske institucije u Briselu. Osnivači stranke Prava i pravde Jaroslav i njegov brat Lec, poljski predsednik koji je poginuo u avionskoj nesreći u blizini Smolenska 2010. godine, bili su poznati po gorkim osećanjima prema Nemačkoj, što se osetilo i u odnosima sa Berlinom. NJihova stranka vratila se na vlast 2015. godine, u kampanji obećavajući da će osloboditi poljsku ekonomiju od strane dominacije, što znači nemačke. Možda bi za kraj ovog osvrta o sukobu Nemačke i Brisela sa Varšavom trebalo pomenuti da je novi poljski ministar pravosuđa Zbignjev Ziobro odgovorio EU na optužbe zbog izmena i dopuna Zakona o medijima u Varšavi, optužujući Brisel da koristi metode "iz Drugog svetskog rata".