Pravda

Zvuči gotovo neverovatno, ali kreatori srpske ekonomske politike su krajem 2008. godine, u trenutku kad je svet uzdrmala ekonomska kriza, prognozirali da će Srbija u 2009. godini zabeležiti rast privredne aktivnosti od čak šest odsto. Godinu smo završili u recesiji i sa bruto domaćim proizvodom od minus 3,1 odsto. Na isti način se s krizom "inatio" i potpredsednik vlade Božidar Đelić. Čini se da se naša vlast otreznila i probudila tek oko Nove godine. U januaru 2009. godine ekonomski deo naše vlade postao je svestan opasnosti i pokucao na vrata zgrade u Pensilvanija aveniji u Vašingtonu i od Međunarodnog monetarnog fonda zatražio pomoć. Međutim, uplašeno stanovništvo je u međuvremenu već povuklo oko milijardu evra štednje iz banaka. Da li nam se sada ponavlja isti scenario? Ovdašnji državni zvaničnici za ovu godinu očekuju stabilne stope rasta i privredni oporavak. Dok je pred poslanicima branio predlog budžeta za 2016. godinu, premijer Aleksandar Vučić je istakao: "Garantujem da nijednom u narednim godinama, Srbija neće beležiti manji rast BDP-a od dva odsto, a to je dinamičan rast", rekao je premijer. Sa druge strane, svetske medije ovih dana pune katastrofične prognoze o novom ekonomskom krahu na berzama. Britanski "Gardijan" pre dva dana objavio je prognozu da je pred nama kataklizmična godina. Pozivajući se na analizu stručnjaka iz škotske Rojal banke, "Gardijan" piše da trenutna situacija podseća na 2008. kada je kolaps investicione banke Liman braders bio uvod u globalnu finansijsku krizu. Svojim klijentima ova finansijska institucija je sugerisala da prodaju svu imovinu. Sada je trenutak da investitori povrate uloženi kapital, jer su u "prepunoj sali izlazna vrata mala", pišu u napomeni svojim klijentima stručnjaci Rojal banke. Berze su već pod velikim pritiskom. Indeksi su u padu, a cene nafte na najnižem nivou od aprila 2004. Investitori su se, kako piše "Gardijan", uplašili od ozbiljnog usporavanja kineske ekonomije i slabljenje juana, i to uprkos administrativnim pokušajima vlasti da smanje prodaju. Endju Roberts, šef kreditnog odeljenja Rojal banke, prognozira da će berze u Evropi i Americi ove godine biti u padu od 10 do 20 odsto. Upozoravajući glasovi ne stižu samo od analitičara Rojal banke. I stručnjaci iz "DŽej Pi Morgana" su takođe savetovali svoje klijente da prodaju akcije. "Morgan Steli" prognozira dalji pad cene nafte na 20 dolara za barel, dok ima i onih koji predviđaju da cena može da bude još niža i da ode na 10 dolara za barel. Takvu prognozu izneo je "Standard čartered". Trenutno barel košta nešto malo više od 30 dolara. Slaviša Tasić, profesor na Univerzitetu „Meri” u Americi, kaže da godina jeste počela neizvesno. – Ima mnogo neizvesnosti. Od političkih na Bliskom istoku i Evropi, do ekonomskih u Kini. Takođe, prethodnih godina berze su uglavnom rasle i ima indikacija da je u pitanju "balon" i da je njihova vrednost prenaduvana. Ali, ovakve prognoze berzanskih kretanja su notorno nepouzdane. Kada bi stvarno bilo tako izvesno da će berze pasti za, recimo, 20 odsto u toku ove godine, onda bi one pale za tačno toliko već danas. Jer, svako hoće da proda pre drugih. Pošto ne padaju toliko, znači da većina investitora veruje da neće biti tako velikog pada. Drugim rečima, većina ima optimističnije prognoze od analitičara Rojal banke – optimističan je Tasić. Naravno, može i većina da pogreši, ali ako unapred biramo između nečije prognoze i konsenzusa tržišta, koji je oslikan sadašnjim cenama. Obično je tačnija ova druga prognoza, dodaje sagovornik. Jer, više glava je mudrije nego jedna, objašnjava. – Sa jedne strane ima razloga za zabrinutost, sa druge, može se ubedljivo tvrditi da je zabrinutost već uračunata i iskazana dosadašnjim umerenim padom cena akcija i nafte – zaključuje Tasić. Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, kaže da na sve, pa i da se ponovi 2008., svet ima spreman odgovor. – Prese za štampanje para u Evropi i u Americi radiće punom parom – slikovito opisuje naš sagovornik program kvantitativnih olakšica koji je Amerika pokrenula još 2009, a Evropa tek prošle godine kako bi stimulisala privredni oporavak. Nikolić kaže da bi u slučaju ponovnog pucanja berzanskog mehura naš glavni problem bio pad uvozne tražnje i manji dotok investicija i kapitala. I broker Nenad Gujaničić kaže da za sada još ne treba očekivati neke teške posledice po našu ekonomiju. One neće izostati ukoliko se kriza na svetskim berzama produbi. – Prvi negativan talas moglo bi biti poskupljenje našeg duga usled rasta kamatnih stopa i povlačenja globalnih investitora sa rizičnih tržišta kao što je naše – kaže Gujaničić. Trenutno na globalnoj ekonomskoj sceni uporedo deluje nekoliko negativnih faktora. – Počelo je podizanje kamata u SAD. Cena sirove nafte pala je na najniži nivo u poslednjih 10 godina. Kineska ekonomija pokazuje znake usporavanja. Ovo su glavni razlozi što pojedini analitičari vide mogućnost nastanka slične krize kao 2008. Tada je pokretač krize globalnih razmera bilo hipotekarno tržište u SAD, prenaduvane cene finansijskih instrumenata u čijoj su osnovi bili stambeni krediti i visok rejting ovih papira od strane kreditnih agencija. Sada je najveći rizik kineska ekonomija. Do krize bi moglo doći samo ako bi ova ekonomija naglo prestala da raste po visokim stopama – zaključuje Gujaničić.