Pravda

Biber u razgovoru o situaciji u regionu u političkom i bezbednosnom smislu na početku godine upozorava na krizu demokratskih procesa i mogućnost pogoršanja regionalnih odnosa. "U regionu, kao i u pojedinim zemljama članicama, kao što su Poljska i Mađarska, imamo ozbiljnu krizu demokratije, u kojoj vladajuće partije otvoreno ili neformalno miniraju i podrivaju demokratske institucije", kaže Biber, inače direktor Centra za južnoevropske studije Univerziteta u Gracu. Prema njegovim rečima, "umanjenje demokratije" i jačanje populističkih režima je rizik, pošto, kako objašnjava, populistički režimi manipulišu nezadovoljstvom građana i često su protiv vladavine prava i zaštite prava onih koji nisu u većini. "To može voditi ka pogoršanju regionalnih odnosa, od čega strepim”, ističe Biber. On smatra da bi EU trebalo da bude u stanju da ponovo uspostavi svoj autoritet, kako povećanjem svoje kohezije među članicama, tako i u procesu proširenja, uključujući otvorenije protivljenje "autoritarnim tedencijama među svojim članicama, ali i na zapadnom Balkanu". "Izbori u Makedoniji i Crnoj Gori biće bitni pošto će pokazati da li autoritarni režimi mogu da prežive ili će pružiti prostor za promene", rekao je Biber. On je dodao da ga brine i mogućnost da Srbija skrene sa puta reformi i demokratskih institucija, jer je vlada "neprijateljski raspoložena prema kritikama", a mnoge zapadne vlade, po njegovom mišljenju, ignorišu ili nisu dovoljno kritičke prema takvim tendencijama. Na spekulacije pojedinih medija u Srbiji da se Zapadu ne sviđa činjenica da Srbija u premijeru Aleksandru Vučiću ima previše jakog lidera, kojeg ne može da kontroliše, on odgovara da je to deo konspirativnih tonova, "ponekad histeričnih" mnogih medija, kako on to vidi. "Mnoge zapadne vlade jasno podržavaju srpsku vladu i premijera Aleksandra Vučića zbog dijaloga sa Kosovom, a posebno i zbog konstruktivnih odnosa u regionu", ističe Biber i dodaje da zapadne vlade interesuje šta jedna vlada čini po pitanjima od značaja. "Ako su zapadne vlade razočarane, one će to preneti, ponekad i javno, ali, stav da postoji bilo kakvo nezadovoljstvo vladom Srbije na Zapadu i da je to dovoljno značajno da se podstakne neka vrsta tajnog slabljenja vlade jeste teorija zavere", uveren je on. Na pitanje da li Zapad ima interes da se na pojedine zemlje regiona oslanja i podržava ih više nego druge, on je naglasio da različite države slede različite politike koje često koincidiraju i, kada je reč o EU I NATO, one jesu koordinisane: "Dok je po pitanju članstva u EU većina politika jedinstvena, postoji velika razlika u praksi, što je Unija udaljenija". Jasno je, kaže, da su neke zemlje poput Srbije i Hrvatske ekonomski važnije nego druge, kao i da je u nekima, poput Bosne i Hercegovine, i na Kosovu nivo investicija međunarodnih organizacija i aktera posebno veliki. Kada je reč o položaju Srbije, imajući u vidu da je okružena NATO, da ide ka EU i želi da održi tesne veze sa Moskvom, Biber je rekao da mu tesni odnosi sa Moskvom deluju kao "dimna zavesa". "Nije jasno koji je interes Srbije u tim odnosima, pored pseudo sentimentalnih", navodi Biber. Prema njegovim rečima, u interesu Srbije je da bude članica EU, te nisu jasni razlozi za težnju za tešnjim odnosima sa jednom zemljom u kojoj, kako ocenjuje, vlada diktatura, koja je okupirala delove susednih država i koja veoma malo ekonomski nudi. "Mislim da srpska vlada Rusiju koristi kao adut prema EU, kao neku vrstu instrumenta za diplomatsko ucenjivanje", ocenio je i dodao da to sigurno ne može biti dobra strategija. "Zapadne vlade zasigurno nisu srećne zbog tesnih veza sa Rusijom, ali tu je potrebno napraviti razliku, jer nisu ni sve zemlje Zapada jednako kritične prema Moskvi", zaključio je Biber.