Pravda

Izlazak Britanije iz Unije podržava 53 odsto ljudi, dok je za ostanak njih 47 odsto. Anketa agencije za ispitivanje javnog mnjenja "Survejšn" za potrebe lista "Mejl on Sandej" nije obuhvatila neodlučne glasače, ali ako se oni uključe, za napuštanje EU je 42 odsto, za ostanak 38 odsto, dok je preostalih 20 odsto i dalje neodlučno. Ispitivanje je sprovedeno u očekivanju referenduma o ostanku Britanije u EU, kojeg je premijer Dejvid Kameron obećao da će održati do kraja 2017. godine, ali je moguće da će do njega doći već u junu. Međutim Britanci smatraju da je veoma tvrdoglavo njegovo insistiranje da se ostane u EU. Britanski "Telegraf" brani svog premijera, ističući da je Kameron od EU tražio najskromnije ustupke. Prethodna anketa iste agencije, sprovedena u septembru, pokazala je da je 49 odsto anketiranih za ostanak, a 51 odsto za odlazak, ne računajući neodlučne. Oko 34 odsto učesnika ankete je izjavilo da će zbog terorističkih napada u Parizu, u kojima su islamisti u novembru ubili 130 osoba, verovatnije glasati za izlazak iz EU, prema 12 odsto koji su rekli da će ih taj dogadjaj podstaći da glasaju za ostanak. Pored toga, 38 odsto je reklo da će zbog seksualnih napada na žene u Kelnu tokom novogodišnje noći verovatno glasati za izlazak iz EU, prema osam odsto njih koje će to navesti da glasaju za ostanak. Premijer Kameron je izjavio da će se zalagati za ostanak u EU samo ako sa Briselom uspe da dogovori niz reformi koje imaju za cilj davanje većih ovlašćenja Britaniji. Međutim Britanci smatraju da je veoma tvrdoglavo njegovo insistiranje da se ostane u EU. Britanski "Telegraf" brani svog premijera, ističući da je Kameron od EU tražio najskromnije ustupke. Evropski komesar za digitalnu ekonomiju i društvo Ginter Etinger izrazio je bojazan da bi Evropska unija mogla da se raspadne pod pritiskom rastućeg populizma. - EU je naučila da prevaziđe krize. Ali, raste broj zemalja sa nestabilnim i populističkim vladama - rekao je član konzervativne Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Angele Merkel. Etinger je istakao da prvi put vidi realnu opasnost da bi EU mogla da se raspadne, međutim nije precizirao za koje je tačno zemlje najviše zabrinut. Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc smatra da je EU izložena velikom riziku i da njenje pristalice moraju da se izbore da je sačuvaju. - Niko ne može da kaže da li će EU postojati u ovom obliku za deset godina. Ako to želimo, potrebno je da se žestoko borimo za to - izjavio je Šulc. On nije precizirao na kakve pretnje misli, ali smatra da je migrantska kriza protekle godine, a i ove veoma opteretila Evropu i njeno jedinstvo. Šulc je rekao da EU nije bez alternativa, ali da bi jedna od opcija bila Evropa u kojoj preovladavaju nacionalizam, granice i zidovi.