Poglavar Katoličke crkve papa Franja primio je u subotu stručno izaslanstvo Srpske pravoslavne crkve u koje su činili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović), episkop bački dr. Irinej (Bulović) i ambasador pri Unesku dr. Darko Tanasković, bivši veleposlanik Srbije u Vatikanu.
Ovaj sastanak je inicirao patrijarh Irinej zamolivši papu Franju da primi delegaciju SPC-a u pismu koje je vatikanskom poglavaru uputio u julu. To je pismo tek nedavno u hrvatskom Jutarnjem listu objavio novinar Drago Pilsel. Prema navodima hrvatskog dnevnika, patrijarh je zamolio Papu da ti predstavnici budu trajno izaslanstvo Srpske pravoslavne crkve za neposredan dijalog sa Svetom Stolicom. Razgovor je prošao u potpunoj medijskoj izolaciji i tretiran je kao "privatna audijencija Izaslanstva srpske pravoslavne Patrijaršije", i ni slova više.
O čemu su pričali?
Pretpostavlja se da su glavne teme bile eventualna kanonizacija Alojzija Stepinca i eventualno Papino putovanje u Srbiju, koja je, uz Rusiju, zasad jedina evropska država koju nije posetio niti jedan papa. Sada stvari deluju malo drugačije. Naime, predsednik Srbije Tomislav Nikolić već je dva puta pozvao papu Franju da poseti Srbiju. Sada se čeka i poziv iz srpske patrijaršije, jer politika rimokatoličkog vrha je da pape ne odlaze u zemlju gde se većinska verska organizacija protivi njihovom dolasku. Srpski patrijarh Irinej je uoči Božića obznanio da ne bi imao ništa protiv da Papa poseti Beograd. "Iz mog ličnog i iz ugla Crkve to je veliki, značajan događaj i tu ne vidim ništa loše", rekao je Patrijarh, dodavši ipak jednu jasnu distinkciju rekavši da je bitno je samo razgraničiti da li on dolazi kao državnik ili kao rimski biskup. To je protumačeno kao Irinejeva saglasnost da Papa dođe kao državnik, uz mogućnost njihovog međusobnog kurtoaznog susreta, ali i kao protivljenje Srpske pravoslavne crkve da Franja dođe u svojstvu biskupa rimskog "zbog velikog tereta prošlosti". Iako bi o eventualnom Papinom dolasku u Beograd konačnu odluku trebalo da donese Sveti arhijerejski sinod, mnogi smatraju da će poslednju reč o dolasku pape u Srbiju dati – Moskovska patrijaršija. Ruski prvojerarh, koji je uz srpskog patrijarha, jedini pravoslavni poglavar koji se nikada nije sastao sa rimskim biskupom, donedavno je bio protivnik ove vrste kontakta. Izbor na presto Svetog Petra pape Bergolja i njegova neskrivena želja da redefiniše odnose sa Istočnim svetom, međutim, uticali su i na tvrd stav patrijarha Kirila. Na ruku Papinoj poseti Srbiji ide i odbijanje Svete Stolice da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, kao i Papina odluka da u procesu kanonizacije Alojzija Stepinca uzme u obzir i gledišta SPC-a. Uloga koju je Stepinac imao tokom drugog svetskog rata bila je predmet prepiske patrijarha Irineja s papom Franjom, i time će se, kako je dogovoreno, podrobnije baviti zajedničko katoličko-pravoslavno poverenstvo, dok je logično da se jučerašnje izaslanstvo bavilo ukupnim odnosima Srpske pravoslavne crkve i Vatikana.
Pročitajte još:
Izvor: Pravda / Jutarnji list
