Da li je moguće savezništvo sa Rusijom po izraelskom receptu?
A da li je moguće odmaći se od tog tradicionalnog "obrasca" i s Rusijom graditi drugačiji odnos? Tako je Sanda Rašković-Ivić, predsednica DSS-a, izjavila da se njena partija i Dveri zalažu da "ono što je Izrael za SAD, Srbija bude za Rusiju". Dve zemlje koje je pomenula kao uzor za srpsko-ruske odnose gaje specifično savezništvo. Izrael, kao manja i slabija država, logično je, objašnjavaju upućeni, pod američkim uticajem, a s druge strane, ona preko svog lobija u Americi uspeva da kontroliše spoljnopolitičke poteze Vašingtona, zbog čega je povremeno dolazilo i do teškoća, kad je američki establišment pokušavao da povuče poteze koji nisu odgovarali drugoj strani. Vladimir Trapara, iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, smatra, međutim, da je takvo srpsko-rusko savezništvo malo realno, jer Rusi nisu zainteresovani da budu saveznici s nama na tom nivou. "Ali, da hoće da nam budu partneri i da hoće da nam pomognu oko nacionalnih interesa, to stoji. Područje Balkana nije od prvenstvenog strateškog značaja za njih. Ono je već, u najvećoj meri, deo zapadne sfere uticaja, tako da Rusija, i da hoće, ne može u znatnoj meri da se ovde meša. Na kraju, ona ne bi ni htela da se upliće u neka otvorena pitanja koja mi imamo, u mogućnost da se obnovi nekakav balkanski sukob, pa da zbog toga bude uvučena u nove probleme sa Zapadom", kaže Trapara, primećujući i da se u poslednje vreme više govori o racionalnom odnosu prema Rusiji, koji je oduvek i postojao. "Naš odnos prema Rusiji sve vreme je standardno zasnovan na prijateljstvu i bratstvu, ali i na jasnim interesima koje imamo u saradnji s Rusijom. Konkretno, ključni nacionalni interes za koji je nama potrebna ruska podrška jeste pitanje Kosova i Republike Srpske, a Rusija nam i te kako pomaže u odbrani Dejtonskog sporazuma i njegovih tekovina", ističe on. Sličnog mišljenja je i Dragomir Anđelković, politički analitičar, koji takođe smatra da je Rusija spremna da nam pomogne u vezi sa Kosovom i RS, ali i da nam otvori tržište. "To su realni odnosi i te odnose treba dodatno unapređivati, tako što bismo mi više radili na ekonomskoj kompatibilnosti", podvlači i dodaje da su "neki veliki iskoraci van toga nemogući". Anđelković misli da je stav DSS-a neostvariv iz dva razloga: mi smo sa svih strana opkoljeni članicama EU, izolovani u odnosu na Rusiju, kontinentalno zarobljeni, a Rusija ipak prioritetno gleda na okupljanje postsovjetskog prostora. "Zato je mnogo bolje da realno vodimo politiku, da ne pravimo ni Rusima probleme, da oni nama pomognu koliko mogu, a da se mi ni po koju cenu ne okrenemo protiv Rusije, da, recimo, zavedemo sankcije i uđemo u NATO. To su granice koje ne smemo da pređemo, pa makar i po cenu evrointegracija." Uz ocenu da smo jedno vreme zapostavljali Rusiju, s kojom dugo nije potpisan ugovor o strateškom partnerstvu, naglašava da je politika sadašnje vlasti prema Rusiji "dobra i realna". Ali, Dmitrij Rogozin, ruski vicepremijer, poručio je Srbiji da treba da bude oprezna u harmonizaciji svoje spoljne politike s EU. S tim u vezi, Anđelković naglašava da poglavlje 31 ne moramo da zatvaramo sve dok ne bude realnog pristupa EU, a to sigurno nije u sledećih pet godina. "U slučaju da ostanu ovakvi odnosi između EU i Rusije neke 2020, Srbija ne bi smela da priđe EU po cenu kvarenja odnosa s Rusijom. Ali, to ne znači ni da je realno da ona uđe u Evroazijsku uniju ili ODKB, ruski vojni savez", smatra on. S druge strane, Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba, kaže da mi prema Rusiji treba da gradimo drugačiji odnos od onog koji je tradicionalan i podrazumeva stav naroda prema njoj, a nije uslovljen racionalno definisanim i pragmatičnim potrebama srpskog naroda i države. "Istorijski, taj odnos je, još od Prvog srpskog ustanka, retko značio potpunu naklonost Rusiji. I u doba kneza Miloša i u doba kneza Aleksandra i u doba kralja Milana Srbija izlazi iz okvira politike naslanjanja na Rusiju. Tako je bilo i u doba Karađorđevića. Ideologija naše državnosti bila je potpuno prozapadna. U doba komunizma jedina KP koja je uspela da se odmetne od Sovjetskog Saveza bila je KPJ", priča ovaj istoričar. Naš problem je, prema njegovom mišljenju, sledeći: mi ne možemo da budemo politički i ekonomski bliski Rusiji u meri u kojoj bi to želeo srpski narod. Na drugoj strani, uprkos svim žrtvama koje smo spremni da podnesemo da bismo bili deo evropskog zapada, velike sile koje okupljaju evropske zemlje, u proteklih 200 godina, uglavnom nas nisu želele. "Između te „nemogućnosti” i tog „neželjenja” teško je definisati uspešnu ili čak podnošljivu politiku koja bi narod makar ostavila ravnodušnim", zaključuje Antić.
Bonus video
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Kolumne
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano
Vrhu Zapada je do mozga došla prosta mudrost: "Kada je ptica živa, ona jede insekte, ali k...
NEBOJŠA KRSTIĆ NAM SE VRATIO: Povodom knjige "U znaku neba i krsta"
Piše: Vladimir Dimitrijević
Nebojša Jevrić: Moler
Na zidu Parohijskog doma, uvek punog, dao je da se nacrta Ajfelova kula sa minaretom i hodž...
Slobodan Antonić: Uspon i pad srpskog bajdenizma
Na kraju je usledio težak poraz vašingtonske močvare na izborima 2024. godine. "Građanska ...