Pravda

Najskuplje stavke sa ovog popisa razmatraće rusko-srpska komisija za vojno-tehničku saradnju, koja će biti formirana u februaru. Prvi zadatak ovog ekspertskog tela biće detaljna analiza potreba Vojske Srbije. Ova komisija biće zadužena i da proceni šta je uopšte moguće kupiti od Rusije, ali i da predloži način otplate. Formiranje međudržavnog tima poslednji je korak u nastojanjima državnog vrha da vojsku snabde savremenim sredstvima koja Srbiji nedostaju. A njih nije malo, budući da su poslednje kapitalne nabavke sprovedne još u vreme JNA. Najkrupniji zalogaj za mešovitu komisiju i za državni vrh Srbije svakako će biti obnova avijacije kojoj već za koju godinu preti bukvalno gašenje. Iako je kupovina ruskih aviona još prošle godine odložena za "neka bolja vremena", nabavka višenamenskih borbenih letelica redovna je tema u kontaktima predstavnika dve vojske. Srbiji je, kako je još 2012. procenjeno, potrebna jedna eskadrila (između 6 i 12) aviona "mig-29 M2", o kojima je već razgovarano sa ruskom stranom. U krugovima bliskim Vojsci Srbije poslednjih meseci pominje se mogućnost da Rusija Srbiji isporuči nekoliko svojih remontovanih letelica, koje bi trebalo da zamene "migove" kojima ističu resursi. U Generalštabu Vojske Srbije kažu da je prerano za procene da li je ovaj scenario realan i napominju da će prioritet Ratnog vazduhoplovstva u ovoj godini biti briga o postojećim letelicama. - Ove godine će se osetiti efekti ugovora o remontu i nabavci rezervnih delova za avione "Mig-21" i "Mig-29" zaključenih prošle godine, što će olakšati njihovo održavanje - kažu u Vojsci Srbije. - Očekujemo i skoru isporuku helikoptera "Mi-17V5", a do kraja godine trebalo bi da stigne još jedna ista letelica. Predstoji nam raspisivanje tendera za izbor stranog partnera za modernizaciju "supergaleba G4", što će biti dragoceno za kontinuitet letačke obuke. U vojnim krugovima se govori i o mogućem jačavanju zaštite neba raketnim sistema. Nabavka sistema S-300, koja je bila u fokusu javnosti poslednjih dana, prema oceni većine stručnjaka, neće biti realna u skorijoj budućnosti. Ali, ne isključuje se mogućnost da se na pregovaračkom stolu nađu elaborati o raketama "buk", "tor" ili "pancir". Vojska već dugo traga za načinom da modernizuje zastarelu artiljeriju, što bi trebalo da omogući najavljena kupovina 18 samohodnih haubica "nora B52". Ovo oruđe domaće proizvodnje trenutno ulazi u fazu takozvanih verifikacionih ispitivanja u Tehničkom opitnom centru, posle čega predstoji procedura nabavke. Moderne haubice kalibra 155 milimetara prema planovima biće isporučene garnizonima tokom naredne godine. Dodatnu snagu podrške pešadiji mogao bi da pruži i raketni sistem "morava", koji je takođe na spisku za nabavku. Jedan od gorućih problema oružanih snaga Srbije jeste zastarelost vozila, posebno oklopnih. Dobar signal jeste početak serijske prozivodnje vozila "lazar 2" planiran za kraj marta. Ova vozila uskoro treba očekivati i u našoj vojsci. Manjak teretnih i putničkih vozila trebalo bi da bude rešen ugovorima sa pribojskom fabrikom FAP, ali i kragujevačkim ""Fijatom", od koga vojska planira da kupi više desetina vozila "fijat 500". Jedinicama VS, posebno kopnenoj vojsci, preko su potrebna savremena optoelektronska i zaštitna balistička sredstva, naročito za jedinice angažovane u kopnenoj zoni bezbednosti. Prema dugoročnom planu razvoja Vojske, garnizonima sleduju i simulatori, izviđačka sredstva, rečni višenamenski brodovi i bespilotne letelice. Na nekima od njih već godinama radi Vojnotehnički institut, ali kupovina još nije na vidiku. U planu nabavki za kopnenu vojsku već godinama su zaštitna i borbena sredstva po modelu opremanja "vojnik 21. veka". Najveći deo ovih elemenata već su zadužili vojnici koji služe u jedinicama koje se upućuju u mirovne misije u inostranstvo, ali i njihove kolege na administrativnoj liniji sa KiM. Plan je da do 2020. godine svi srpski pešadinci budu snabdevni modernim komponentama. Nesavladiva prepreka većoj nabavci ruskog naoružanja i vojne opreme mogao bi da bude Međunarodni monetarni fond, koji u aranžmanima sa Srbijom insistira na štednji i stezanju kaiša. Vojni budžet za 2016. godinu, "težak" 56 milijardi dinara (465 miliona evra), prema dosadašnjim iskustvima, neće biti dovoljan za veće nabavke naoružanja i vojne opreme niti za osetnije poboljšanje standarda vojnika, već samo za osnovne potrebe sistema odbrane. - Budžet za ovu godinu je socijalan, jer je u skladu sa našom kadrovskom politikom i dugoročnim planovima razvoja sistema odbrane - kaže državni dekretar Ministarstva odbrane Zoran Đorđević. - Ove godine imaćemo više novca za investicije za šta je namenjeno 8,7 posto budžeta. To je najveći iznos za ovu svrhu u poslednjih sedam godina. Budžetskom fondu osnovanom za kupovinu savremenog oružja i vojne opreme namenjeno je 1,9 milijardi dinara, a on će biti povećavan prodajom viška nepotrebnog i zastarelog oružja. Srbija bi u sledećih nekoliko godina trebalo da postane ključna zemlja za remontovanje ruskih helikoptera koji koriste oružane i civilne snage regiona. To je suština protokola o formiranju regionalnog centra za održavanje letelica ruske proizvodnje. Reč je o prvom koraku u ostvarenju dogovora postignutog tokom posete premijera Aleksandra Vučića Moskvi oktobra 2015. godine. Detalji ovog značajnog projekta i rokovi realizacije dve strane će dogovoriti tokom 2016. godine.