Pravda

U Kalifatu su mnogi videli revoluciju. Budući da mnogi ljudi na ovoj planeti nisu zadovoljni životom koji vode u tradicionalnim državama, mnogi od njih su sa pažnjom posmatrali kako se u polupustinjskim oblastima delimično sirijske delimično iračke teritorije, iz nekoliko frakcija Al Kaide rađa Kalifat (sami džihadisti Kalifata još i nekako podnose upotrebu naziva Islamska država, ali se kod njih za korišćenje skraćenice DAEŠ dobija 50 udaraca bičem). Godine 1979. pobunjenici u Iranu su pod rukovodstvom šiitskih propovednika, među kojima je glavni bio ajatolah Homeini, svrgnuli prozapadnog šaha. Na svet je tada došla naizgled potpuno zastarela teokratska Islamska Republika Iran. NJu su smatrali slučajnim kopiletom Istorije i prorekli su joj kratak život i smrt u ranom detinjstvu. Međutim, ništa slično se nije desilo: nakon 37 godina - teokratska država Islamska Republika Iran je veoma živa i dalje je predvode ajatolasi, a najveća je šiitska država na svetu i kvari planove Sjedinjenim Državama i Saudijskoj Arabiji i mnogim drugim zemljama. Dakle, Kalifat. Ka njemu hrle i deca (između ostalih i ruska, na primer - Varvara Karaulova) i u krvavim gresima okoreli borci Severnog Kavkaza i Dagestana, kao i pukovnici armija Centralne Azije. Za muslimanski svet Kalifat se pretvorio u nešto simbolično, kao što je to bila republikanska Španija za antifašiste. Kalifat je druga epizoda, serije koja je počela uništenjem Kula bliznakinja u NJujorku 2001. godine. Nama ostalima, koji nismo muslimani, zbog toga sigurno nije lakše. I, iako bismo i mi voleli da živimo drugačije, nego što se živi u našoj zemlji, ipak ne možemo da simpatišemo Kalifat, jer on postavlja stroge okvire: potčinjavanje ili smrt. Moramo pogledati istini u oči, ma kako ona bila neprijatna. Kalifat je atraktivan. On privlači čak i svojom surovošću. Svojim odvratnim, neceremonijalnim, nečovečnim demonstracijama pogubljenja. On je primamljiv, kao što je primamljiv bio nacizam. Zato ka njemu hrle i devojke, i okoreli borci sa porodicama iz celog sveta. Osim toga, ako je proglašen Kalifat, a njega je proglasio juna 2014. godine Abu Omar Bagdadi, Arapin iz plemena Korejšita, iz plemena samog proroka Muhameda, onda je svaki pravoverni musliman-sunit dužan da emigrira u Kalifata. Stoga oni to i rade. Tinejdžeri koji vole strašne bajke, bacili su krede, kojima su crtali kukaste krstove po ulicama evropskih geta i požurili u Kalifat, u kome u crnim uniformama, kao esesovci, maskirani do očiju, lutaju džihadisti pod crnom zastavom, koja podseća na piratsku. Nije evropska strašna bajka obnovljenog esesovskog krila zavela današnju omladinu, već nova bajka islamske sekte. Jer, oni su bitni. Oni čekaju bitku između Kalifata i „Rima“, a „Rim“ - je Zapad, zapadna, hrišćanska civilizacija. Oni žele tu bitku. Oni znaju čak i gde će se ona odigrati, oni čekaju Mahdija - mesiju, i čekaju poslednje dane apokalipse. Naša je sreća (prava je reč da imamo sreće) što Kalifat nosi sunitsku zastavu. Što znači da mu na putu stoji šiitski Iran. Suniti ne smatraju šiite muslimanima, oni žele da ih unište i uništavaju ih u svakoj prilici. Šiiti im, s druge strane, ne ostaju dužni. A mi? A mi smo pridodati „Rimu“, krstašima, hteli mi to ili ne. I ruski avion sa ruskim turistima džihadisti Kalifata su razneli, kako bi nam pokazali ko je gazda u svetu. Romantična bajka je prepuna crnih, tako nemilosrdnih i nesentimentalnih terorista. Muškarce ubijaju, a žene i decu prave robovima, i ne rade to samo bla-bla-bla - oni ozbiljno diskutuju o problemima i ritualima savremenog ropstva i na Internetu, i u svojim intelektualnim časopisima. U Rusiji postoje glasovi (uglavnom kreativne klase, koja je već odavno degradirala u klasu izdajnika svoga naroda) - koji kažu, ako mi, Rusija, budemo sedeli mirno, i ne budemo se mešali u Siriji, nas niko neće ni pipnuti. (Ovo je kao da zec pacifikuje udava). Naravno, nije tako. Nas bi itekako dirali. Kalifat je - u suštini mesijanski pokret koji teži da osvoji sve zemlje u kojima žive muslimani, a Rusiju svrstavaju u red tih zemalja. Rusija je navedena na listi zemalja koje su dužne da se potčine Kalifatu, zajedno sa Avganistanom, Palestinom, Izraelom i desetinama drugih zemalja. Rusija ima zbog čega da se zamisli. Dovoljno je slušati o broju imigranata iz Rusije koji se bore u redovima Kalifata u Siriji. Naše obaveštajne službe su ih izbrojale na hiljade. Koliko muslimana ima u Rusiji? Vikipedija odgovara ovako: „Tačan broj muslimana u Rusiji još uvek nije definitivan i predmet je diskusije“. I ovako: „Prema tvrdnji Duhovne uprave muslimana evropskog dela Rusije, pristalica islama u Rusiji u vreme popisa 2002. godine, bilo je 20 miliona“. Sajt muslimana u Rusiji: „Ne postoji jedinstven odgovor, ali većina činjenica ukazuje na broj od 21 milion ljudi“". Šef Islamskog komiteta Rusije Gejdar DŽemal govori o 30 miliona muslimana u našoj zemlji. Da li je ovo pretnja? Religiozni pokreti mesijanskog tipa šire se kao vatra među drvenim zgradama na vetrovit dan. Ako ruski muslimani, ili samo njihova omladina, podlegne promuklim pesmama bradatih sirena sa obezglavljujućim noževima u rukama, sudbina Rusije će biti komplikovana. Mi ćemo ući u takav međusobni krkljanac da će građanski rat u Indiji između Indusa i muslimana 1947. godine (milion mrtvih i 13 miliona izbeglica) izgledati beznačajan. Ja rezonujem realno. Ja rezonujem pragmatično. Nažalost, što je Kalifat revolucionarniji, i zavodljiviji, utoliko gore po nas. Svaki božiji dan postojanja Kalifata povećava broj njegovih pristalica širom sveta, i u Centralnoj Aziji, koja je bliska nama, i u našim bivšim sovjetskim republikama, ali i u samoj Rusiji. Stoga je nužna, i veoma hitna, kopnena operacija u Siriji. I u Iraku.

Pročitajte još:Evo šta Zapad nikada neće oprostiti Rusiji i zašto je nikad neće pobediti!Limonov poručio Porošenkovom savetniku da bi mogao biti obešen kao general Vlasov

Izvor: fakti.org