BEOGRAD - Merenje štete koja bi mogla da nastane zbog zastoja u pregovorima sa EU 2018. godine, kad bi bio redovni termin za izbore, u odnosu na zastoj u reformama u ovom trenutku, verovatno je bio glavni argument koji je prevagnuo na stranu raspisivanja vanrednih izbora. Ukoliko je evropska agenda osnovna za Vučićevu vladu, onda je dobijanje punog mandata za pregovore sa Unijom i te kako važno. Ovako odluku premijera da se pre vremena ide na birališta komentariše profesor Srđan Bogosavljević iz "Ipsos stratedžik marketinga". Intervju Srđana Bogosavljevića za "Večernje novosti" prenosimo u celosti.
Koji su još faktori, po vašem mišljenju, uticali da Vučić prelomi za izbore? - Dilema je verovatno bila i rekonstrukcija Vlade. Ukoliko premijer želi da promeni veći broj ministara, pristojnije je da se to radi nakon izbora. Svakako je bilo potrebno razmišljati i kolike su šanse da se ostvari rezultat koji neće biti slabiji nego 2014, kao i koliko nacionalni izbori pomažu rezultatu na lokalu i u Vojvodini.
Ko će imati najviše koristi od održavanja parlamentarnih izbora zajedno sa lokalnim i pokrajinskim? - Nema dileme da SNS pojačava pozicije prebacivanjem težišta kampanje sa lokalnih na nacionalne teme. Međutim, sveobuhvatni izbori mogu biti jak razlog da dođe do ukrupnjenja opozicije, što bi dovelo do manjeg broja takozvanih rasutnih glasova. Korist bi tako imale i neke opozicione stranke, pre svega one koje budu umele da nametnu nove teme.
Čuju se procene da bi SNS mogao da dobije manje mandata. - Prema trenutnim podacima, većina SNS nije ugrožena, iako računica pokazuje da bi ispod cenzusa ostalo daleko manje, možda čak i triput manje glasova nego 2014. U tom slučaju naš izborni sistem, koji "rasute" glasove raspoređuje onima koji su prešli cenzus i dodaje najviše najjačima, manje bi doprineo SNS nego na prethodnim izborima. To ipak ne bi ugrozilo većinu SNS u parlamentu, osim ako ne bi došlo da značajnijeg prelaska apstitenanata ka novim koalicijama. Taj scenario nije nemoguć i jasno je da za SNS i te kako ima zamki koje nose novi izbori.
Istraživači daju dobre šanse radikalima i savezu DSS-Dveri. Da li se to može čitati kao jačanje desnice u Srbiji? - Vrlo često čujem tu tezu, ali ne nalazim u punoj meri potvrde u istraživanjima. Na prethodnm izborima su i Dveri, i DSS i SRS ostali ispod cenzusa, ali ne sa beznačajnim procentima. Oni su tada imali više od 10 odsto, a sada imaju potencijal od oko 15 procenata.