Pravda

Knjiga Grega Haleta pod nazivom "Hitler je bio britanski agent" iz 2005. godine predstavlja teoriju po kojoj su okultni magovi želeli da porobe čovečanstvo i uspostave jedinstvenu svetsku vlast. Haletova tvrdnja da je Hitler britanski agent je zasnovana na svedočenju tajnovite mreže penzionisanih obaveštajnih agenata. Iako nema dokumentovane dokaze, Halet predstavlja prilično logične pretpostavke. Adolf Hitler je bio u Engleskoj od 1912. do 1913. godine, što je navela njegova snaja u svojoj knjizi: "Memoari Bridžet Hitler" iz 1979. godine. Istoričari i biografi su potpuno ignorisali ovu činjenicu. Halet je naveo da je Hitler od februara do novembra 1912. godine obučavan u Britanskoj vojnoj školi za psihološke operacije u Tavistoku u Devonu i u Irskoj. "Ratnim mašinama je potreban rat, a to znači da su im potrebni dobro obučeni dupli agenti koji će biti njihove marionete", napisao je Halet. Hitlerova snaja je navela da je on izgledao potpuno drugačije kada je posetio nju i njenu porodicu posle toga. "Delovao mi je bolesno. Stalno je čitao, ali ne knjige već nekakve pamflete na nemačkom jeziku. Ne znam šta je u njima pisalo niti odakle ih je dobio", napisala je ona. Halet tvrdi da su to bila uputstva za obuku iz Tavistoka. Kada Halet kaže da je Hitler bio britanski agent, on misli zapravo da je on radio za Iluminate, masonski kult super bogatih bankara koji kontrolišu isprepletanu mrežu kartela, a čije je sedište u Londonu. Haletove teorije bi mogle da objasne mnoge neočekivane događaje u Drugom svetskom ratu. Na primer, zašto je Hitler dozvolio da 335.000 savezničkih vojnika pobegne u Dankirku? Nacistički trijumf u februaru 1940. godine je bio kao završetak prve runde. Iluminati nisu nameravali da završe meč tako brzo, niti da puste naciste da pobede. Na leto 1940. godine, kada su nacisti kontrolisali Evropu i kada je Velika Britanija bila u gabuli, šef nacističke obaveštajne službe Abver, admiral Vilhelm Kanaris, rekao je rumunskom ministru spoljnih poslova, Mikaelu Sturdži, da ostane neutralan pošto Engleska "treba da dobije rat". On je isto poručio i španskom diktatoru Franku. Haletova teorija takođe može objasniti zašto se Hitler, arhineprijatelj jevrejskih banaka, pravio kao da nije znao da Rotšildi kontrolišu Englesku i Ameriku, iako su to svi znali. Logičnije bi bilo da u tom slučaju Engleska bude napadnuta pre Rusije. Haletova hipoteza objašnjava: 1) Zašto je Hitler mogao da se prošri na Rajnsku oblast bez straha od posledica. 2) Zašto je nacističku ratnu mašinu finansirala Banka Engleske. 3) Zašto Hitler nije zatvorio Mediteran kod Gibraltara i zašto je španski diktator Franko ostao neutralan, iako je imao veći dug prema fašistima pošto su mu pomogli da dobije građanski rat. 4) Zašto štab I.G. Farben-a u Frankfurtu nikada nije bombardovan. On je postao štab CIA-e. 5) Zašto je Banka Engleske nagradila Hitlera za osvajanje Praga tako što mu je dala češke zlatne rezerve koje su se nalazile u Londonu. Sve to objašnjava zašto se Hitler vodio smešnom rasnom politikom umesto da se potrudio da dobije rat. Mogao je da uključi na milione Slovena (i još više Jevreja) kako bi savladao Rusiju. Umesto toga, on se upustio u borbu koju nije mogao da dobije. Nametala su se pitanja zašto je Japan napao SAD umesto da napadne Rusiju, zašto nacisti nisu shvatili da su njihove komunikacije probijene, zašto Hitler nije osvojio naftna polja Rusije i Bliskog istoka kada je imao priliku, zašto šesta armija nije smela da se povuče iz Staljingrada itd. Odgovor na ta pitanja je danas jasan kao dan: rat je bio namešten.