Razgovori s Lanetom Gutovićem su uvek izuzetno zanimljivi, jer njegov iskričavi duh redovno iznenadi sagovornike. Uostalom, pogledajte koliko se ovaj intervju razlikuje od prethodnih, mada je Lane često pričao s novinarima.
Šta danas u posrnuloj Srbiji radi pozorišni i filmski glumac koji je svojevremeno i u bivšoj SFRJ pokupio sve važne nagrade i priznanja? Igram predstave ovde i po svetu. Iza vas je briljantna i dugovečna karijera. Ipak, i dalje igrate s velikim entuzijazmom i radošću, skoro ste se vratili s turneje po Americi i Australiji? Entuzijazam se glumi kao i sve drugo. Pravu suštinu entuzijazma i moje radosti u igri, neću vam otkriti.
U svet smo nekada odlazili da učimo, kakvo iskustvo ste doneli s ovog velikog izleta? Mnogo elemenata koji su činili moje vaspitanje promenilo se, a s tim promenama menjale su se i floskule o „učenju“ na putovanjima. Ispostavilo se da je ipak najbolje učiti kod kuće. Iluzije o boljem životu su izbledele, ne samo kod mene koji sam samo posmatrač, već i kod onih koji su odabrali sudbinu ekonomskog emigranta.
Vi ste, bez sumnje, rodonačelnik savremene komedije koja prerasta u oštru satiru savremenog srpskog društva. Čak i u pozorišnim tekstovima ubacujete vešto satirične opaske, publika to apsolutno pozdravlja, a u životu ne mrdamo napred? Satira malo kada može da promeni nešto u društvu. Ona više promeni život satiričara i tom duhovitom tipu koji ne ume da drži jezika za zubima pokaže kako izgleda kada se vlast okomi na tebe.
Vi ste počeli i dugo ste u pozorištu i na filmu igrali ozbiljne i teške dramske uloge. Šta vas je uvelo u komediju, gde ste se briljantno snašli? Nekako sam stigao do saznanja da je ozbiljnost uvod u glupost. Da je ozbiljnost uvod u dosadu, svima je jasno, ali da je uvod u glupost – nije baš svima. Pošto neću da budem ni glup, a ni dosadan, odabrao sam suprotno od formalne ozbiljnosti. Komediju. Ozbiljna i uplakana lica publike zamenio sam za nasmejana.
Da li ste definitivno odustali od kabaretskih priča „Oralno doba“ i „Ne može da škodi“, pravljenih po najboljim uzorima engleske komedije-satire? Nisam odustao ni od čega, ali za takve produkcije su potrebni preduslovi i uslovi. Znači: odustali su me.
Srbiji bi danas tako nešto zaista bilo potrebno. Istina, na tu temu pokušavaju nešto da rade Zoran Kesić i Ivan Ivanović? Ovo stanje traži komentar nezavisnih osoba koje sa strahom ili bez njega umeju da denunciraju mehanizme kojima vlast krije nešto. Smatram da su gospoda čija ste imena naveli časni primeri. Pitanje je do koje mere se to toleriše. Onaj koji bude manje skriveno rekao, ono što svi vide, da je recimo lopov, lažov ili psihopata na funkciji, taj postaje „neduhovit“ ili „neukusan“. Još efikasnije je uzeti frekvenciju toj televiziji. Takav pojedinac bi se i našao, ali koja bi televizija pristala na takvu sudbinu?
Iz tih pozorišno TV kabaretskih priča replike su se preselile u dnevni sleng. To se najčešće odnosilo na neke vaše opaske o ženama. Da li ste tada mirno spavali kod kuće i da li ste imali neprijatnosti s damama znanim i neznanim? Nisam imao nikakvih problema sa spavanjem. Tačno je da me snovi muče, ali ne noćni, već ovi dnevni. Zbog toga noću, dok ne sanjam, spavam mirno, a kada se probudim i počnem da sanjam, počnem da se bacakam sve do Amerike i Australije.
Nijednu politiku u Srbiji niste hvalili? Vaše pitanje sadrži i odgovor. Tačno je da nijednu politiku u Srbiji nisam hvalio, jer nijedna nije bila srpska. Svaka politika bila je politika neke druge zemlje koja je svršavala neke svoje poslove preko politike Srbije. Zbog toga političar koji počne da se bavi Srbijom, kratko traje. Doduše kratko traju i ovi koji se ulaguju.
U tim kritikama krajnje ste rigidni. Kažete da je politika grana psihijatrije, te navodite: „Izbacujemo iz države ljude koji vrede, a zadržavamo bagru i budale“? Sada bi trebalo da se korigujem, jer se od vremena kada sam dao tu izjavu, stanje pogoršalo.
S tim stavom apsolutno komunicira političar Šojić, koji se omasovio u političkom životu Srbije? Šojić je postao pojam bitange u politici i trebalo bi da u političkom miljeu Srbije bude „jarka“ i jasno prepoznatljiva pojava. Tragika srpske političke stvarnosti jeste u činjenici da se Šojić, kao bitanga, lažov i lopov, potpuno uskladio sa skupštinskom okolinom.
Čini se da je pomalo nepravedno da vaše zaista impozantne uloge u pozorištu i na filmu „pojede“ Srećko Šojić iz „Bele lađe“? Nema tu nikakve nepravde. Nepravda bi bila kada bi me pored Šojića prepoznavali kao Jaga u „Otelu“. To bi značilo da nam je lik iz engleske književnosti bliži od lika koji označava nas. Pa, borba i jeste u tome da ostanemo država Srbija, a ne pudlica koja je od milovanja oćelavila.
Otvaranje poglavlja govori o približavanju Srbije Evropskoj uniji, a ispitivanja javnog mišljenja da promoterima te politike raste rejting. Pa, ne znamo ni šta piše u Dejtonskom sporazumu. Nemamo pojma ni šta je u tim poglavljima koja se slave. Znamo jedino da govore o „normalizaciji dobrosusedskih odnosa sa Kosovom“. To je i formalno priznavanje države Kosova od Vlade Srbije i ostaje još da pošaljemo ambasadora u Prištinu. Zanima me kako će se to formalno priznanje objasniti zemljama kod kojih su do juče naši emisari puzili i moljakali ih da ne priznaju Kosovo? Oni stranci se pitaju, kako će to Vlada predstaviti nama, nije ni važno. Nije važno jer smo navikli da nam predsednika zatuku kao kriminalca, da nam drugog predsednika, proglase za „nezaobilaznog“ i „faktorom mira na Balkanu“ da bi mu posle toga sudili, ali kao ratnom zločincu, a ne kao „faktoru“. Da se naš Kluni onako svali i srolja na izborima… Ako je sve pre ovog vremena bilo laž i prevara, što da rejting sadašnje vlade ne bude veličanstveno veliki. Pošto je poligraf u modi, zašto ne bi svaki delegat koji se javi za reč u skupštini, bio prethodno priključen na poligraf?
Šta biste menjali u vašoj karijeri, sigurno postoji neka uloga koja više pristaje vama nego onima koji su je dobili? U ovakvoj karijeri nema razloga bilo šta menjati. Pa, sve sam već izmenjao. To za čim bi trebalo da žudim, već sam nekada odbio da igram.
Za Srpsku i krv
Kada su novinari Presa iz Republike Srpske predložili Lanetu Gutoviću intervju za ovaj list, rodonačelnik nove srpske satire je kao iz topa odgovorio: „Za Srpsku ću i krvi dati ako treba“.
Pročitajte još:
Izvor: pressrs.ba
Slobodan Antonić: Uspon i pad srpskog bajdenizma 
