Pravda

Naprednjaci su, najpre Nikolić, potom i Vučić, uspeli da preuzmu njihovu politiku, a za ovih nekoliko godina DS, LDP, SDS i ostali derivati Demokratske stranke nisu uspeli da ubede građane da je to bilo – nezasluženo. Bar tako govore istraživanja javnog mnjenja. Naime, kako ocenjuje profesor Vladimir Goati, opozicija se nalazi u teškoj situaciji, jer „ne možete osporavati program i ciljeve koje ste sami izneli kad ste bili na vlasti, ali ih niste ostvarili”. „Rad na ostvarenju tih ciljeva hrabro je preuzeo SNS”, rekao je Goati za Tanjug i dodao da opozicija u tom slučaju može da kritikuje navodne neuspehe vlade i da na tome zasniva svoju kampanju. Tako smo došli u situaciju da premijer i lider naprednjaka Aleksandar Vučić, najavljujući vanredne parlamentarne izbore, obrazloži to rečima da Srbija mora da kaže da li hoće napred u rad, u još reformi, u Evropsku uniju, ili hoće nazad – u kombinacije i ideološke bajke, a Čedomir Jovanović, lider LDP-a, istog dana ističe da je neophodan savez koji bi artikulisao interese evropske Srbije. Zbog toga se čini će se izborna kampanja zasnivati na tome ko je veći evropejac. O evropskoj politici Vučićeve vlade deo opozicije koju označavamo proevropskom nema mnogo primedbi. Kritike su usmerene na druge segmente. „Najveći problem je Vlada Srbije koja je dovela do toga da 150.000 novih građana živi u uslovima apsolutnog siromaštva. Ona nema razvojna rešenja, bavi se nerealnim obećanjima poput plate od 500 evra, što podrazumeva godišnji rast od 10 odsto, a to je nemoguće”, rekao je juče lider SDS-a Boris Tadić, dok je Jovanović istakao da je glavni cilj njihovog okupljanja – kako pobediti Vučića. Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus, ocenjuje da proevropska opozicija ima političku platformu koja se svodi na rušenje Vučića s vlasti, a ne govori šta bi oni drugačije uradili i kako bi rešavali stvari. NJihov najveći problem je, smatra on, što su oni imali priliku da vode istu politiku i što su građani videli kako to izgleda. „Sada im nedostaje bilo kakva politika, pa i ta proevropska, po kojoj su bili poznati i na čijim krilima su dobijali prethodne izbore. Jednostavno je neprepoznatljiva. A nije ono vreme od pre desetak godina kada je na političkoj sceni bila jasna podela na one koji su za EU i protiv nje. U tim nijansama oni prosto neće moći da naprave neku suštinsku razliku u odnosu na politiku koju sprovode Vučić i njegova vlada”, ocenjuje Pejić, dodajući da će kampanja biti prožeta s mnogo optužbi, jer niko od opozicije nema konkretne predloge, zbog čega će to kompenzovati napadima na vlast, dok će vlast braniti ono što je uradila u prethodnom periodu i na tome tražiti podršku za naredni period i dalje poteze. Marko Uljarević, direktor sektora za istraživanje javnog mnjenja Ipsos stratedžik marketinga, primećuje da, iako će opozicija komunicirati s javnošću kao „koalicija koja ruši Vučića, kao nova pobednička koalicija”, treba imati u vidu da ta koalicija nosi hipoteku 2000. godine i da je mnogo ljudi koji su razočarani učincima petog oktobra. „S druge strane, u toj su koaliciji činioci nastali prostom deobom DS-a i veoma je teško praviti koaliciju nakon istorije podela i svađa, ali realan potencijal te koalicije, ako bi se formirala, jeste 10 do 15 odsto, zajedno s DS-om”, kaže Uljarević, za Tanjug. Možda i da bi kupila vreme za usaglašavanje izbornih programa i sklapanje koalicija, opozicija kritikuje Vučićeve motive za skraćivanje mandata vlade. Naime, iako Bojan Pajtić ističe da je reč o ostavci premijera, ne treba očekivati takav Vučićev potez. Čin ostavke se u srpskoj politici izbegava kad god je to moguće, a sada je – moguće. Najverovatnije će se ponoviti formula iz januara 2014, kada je tadašnji premijer Ivica Dačić izbegao čin ostavke tako što je vlada utvrdila predlog za raspuštanje skupštine koji je uputila predsedniku Srbije, a on ga prihvatio. U Vučićeve navode da želi da izborima reši društveni sukob, da ubrza reforme i obnovi legitimitet za nastavak evropskog puta, pojedini spisak razloga prihvataju u celosti, drugi u delovima, ali gotovo svi imaju i šta da mu dodaju. „Kad počnu da ti zvižde na utakmicama, znaš da si gotov. Aleksandru Vučiću pada popularnost. Zato ide na izbore. Ne postoji ni jedno drugo objašnjenje zašto neko ko ima apsolutnu vlast, pre isteka pola mandata, hoće na izbore”, saopštio je pokret Saše Radulovića „Dosta je bilo”. Državotvorni pokret Srbije ocenio je da je jedan od ključnih razloga za raspisivanje vanrednih izbora „prikrivanje bespogovornog prihvatanja poglavlja 35 pregovora o pristupanju EU, koje podrazumeva priznanje nezavisnosti lažne države Kosovo, uz potpisivanje obavezujućeg pravnog dokumenta”. Lider DPS-a Slobodan Samardžić kaže da je reč o tome da je Vučić ove godine pred najtežim zadatkom – da konačno preda Kosovo Albancima – na šta će ga naterati EU i SAD. Za to mu je potreban novi legitimitet, ili novi izbori, kako bi mogao da potpiše taj dokument i da kaže: „Mene je narod izabrao, prema tome, ovo je više volja naroda nego moja lična volja”, ističe Samardžić. Vladimir Pejić, međutim, smatra da Vučić hoće da održi neku vrstu referenduma o svojoj dosadašnjoj politici, pre svega otkad je on premijer. „Često ga optužuju, s jedne strane, da je izneverio evropski put, a s druge strane da je izneverio neke nacionalne interese, dok očigledno on i dobar deo građana smatraju da se vodi ispravna politika. Vučić želi priznanje da može da nastavi s takvom politikom”, ocenjuje Pejić. Uz to, motive za vanredne izbore treba tražiti i u potrebi za podrškom naprednjacima na lokalnim i pokrajinskim izborima, jer je Vučić, svakako, dominantna ličnost u SNS-u i ima mnogo više podrške nego sama stranka. Marko Uljarević smatra da je odluka o vanrednim parlamentarnim izborima doneta na osnovu „novog plana za Srbiju” i obrazlaže tu tezu potrebom da stranka premijera Vučića dobije mandat za sprovođenje reformi koje su neophodne kako bismo 2020. bili spremni za EU. On negira tezu da bi rejting naprednjaka ili vlade mogao biti razlog za raspisivanje izbora, jer, kako kaže, ovakvu situaciju „da jedna stranka bez koalicionih partnera apsolutno drži sve konce u rukama, da može da odluči o rekonstrukciji, pa i o izborima”, nismo imali odavno.

Pročitajte još:PANIKA U STRAZBURU: Britanski izlazak iz EU sve izvesniji – Tusk upozorava!ZORANA MIHAJLOVIĆ: SNS će posle izbora biti okosnica nove vlade

Izvor: Politika