Pravda

Petreus je važna ličnost u KKR-u, multinacionalnom investicionom fondu koji drži regionalnu televiziju N1. Mnogi kažu da je danas N1 vodeći opozicioni medij u Srbiji. Vuk Jeremić rukovodi CIRSD-om, institutom koji organizuje debatu u NJujorku i za koji se veruje da je samo mesto njegovog privremenog angažmana, dok ne objavi kandidaturu za naslednika generalnog sekretara UN Ban Ki Muna. Upućeni za obojicu tvrde da imaju nezadovoljene političke ambicije: Petreus je svojevremeno mislio da će biti kandidat za predsednika SAD, dok u Srbiji očekuju da se Jeremić, ako ne postane generalni sekretar UN, sa velikim ambicijama i prohtevima vrati na srpsku političku scenu. Kontroverzni američki general koga je Barak Obama smenio sa položaja direktora CIA pošto je uhvaćen da je odavao službene tajne svojoj biografkinji Poli Brodvel, sa kojom je održavao vanbračnu vezu, nedavno se nagodio sa američkom administracijom i priznao krivicu kako bi izbegao zatvorsku kaznu. Petreus je na čelu Globalnog instituta KKR-a, koji između ostalog drži i mnoge medije po svetu. Jeremić pak još ne gubi nadu da će dobiti Vučićevu podršku za kandidaturu za mesto generalnog sekretara UN. Da ne odustaje od trke za naslednika Ban Ki Muna, iako zasad nema zvaničnu podršku svoje države, govori i činjenica da je Jeremić ovih dana, na poziv francuskog Fakulteta političkih nauka i pariskog dnevnika „Mond”, učestvovao na međunarodnoj konferenciji „Prioriteti budućeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija”, koja je održana u Parizu. Na skupu je bila i Irina Bokova, koja je, po uverenju mnogih, jedan od najozbiljnijih kandidata za generalnog sekretara UN. Sagovornik „Politike”, dobro upućen u ovu trku za UN, kaže, međutim, da je još rano za bilo kakve prognoze o nečijim šansama jer Bokova, aktuelna direktorka Uneska, tek treba da dobije podršku nove bugarske vlade. NJu je, naime, predložila prethodna bugarska vlada. Bivši predsednik ove države, Georgi Prvanov, čija stranka podržava vladajuću koaliciju, pozvao je vladu da podrži Bokovu jer, kako je rekao, Bugarska ima jedinstvenu šansu da njen kandidat uspe. Problem je, kako objašnjava naš sagovornik, to što Bokova, koja važi za „ruskog kandidata”, nije jedini mogući kandidat ove zemlje. U igri je i Kristalina Georgijeva, komesar Evropske unije za međunarodnu saradnju, koja, navodno, uživa podršku Vašingtona. NJih dve, tvrdi naš sagovornik, iza kulisa vode oštru bitku za ovu kandidaturu. Zbog svega toga se može desiti da na kraju nijedna ne bude zvanični kandidat Bugarske. Iz bivših jugoslovenskih republika kandidati su Vesna Pusić, hrvatska ministarka spoljnih poslova, koja će na svojoj dužnosti biti još svega nekoliko dana, zatim Danilo Turk, bivši slovenački predsednik, Igor Lukšić, ministar spoljnih poslova Crne Gore, i Srđan Kerim, bivši ministar spoljnih poslova Makedonije i bivši predsedavajući GS UN. U UN su, kako stoji na njihovom sajtu, stigle kandidature Kerima, Pusićeve i Lukšića. Naš sagovornik tvrdi da je reč o slabim kandidatima koji nemaju nikakve izglede da se ozbiljnije uključe u ovu trku. Turk je izgubio predsedničke izbore, Pusićevu je kandidovala Milanovićeva vlada, i to u samo predvečerje svog pada, a hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, koja dolazi iz HDZ i nova hrvatska vlada predvođena HDZ vrlo lako bi mogli i povući njenu kandidaturu. Lukšić je, kaže naš sagovornik, svestan da nema nikakvih izgleda, ali njegova ambicija je da se povuče sa crnogorske političke scene i „udomi” u nekoj međunarodnoj organizaciji. Istovremeno, Kerim je lik iz prošlosti utoliko što je odavno zaboravljen u međunarodnim krugovima. Iz Slovačke takođe dolaze dva potencijalna kandidata, Miroslav Lajčak, aktuelni ministar spoljnih poslova, i Jan Kubiš, bivši šef slovačke diplomatije i predstavnik generalnog sekretara UN za Avganistan. Ko će od njih dvojice biti kandidat, znaće se tek posle 5. marta, kada treba da se održe izbori u Slovačkoj. Navodno, daleko veće šanse ima Lajčak. Prema nezvaničnim informacijama, on je čovek čiju bi kandidaturu navodno podržao i Beograd. I na kraju, tu je i Vuk Jeremić, koji nema podršku svoje zemlje, ali o kome se i u međunarodnim krugovima još spekuliše kao o mogućem kandidatu. Imajući u vidu sve prednosti i mane mogućih takmaca u ovoj trci, sagovornik „Politike” smatra da bi se jedina prava bitka vodila između Lajčaka i Jeremića. U taboru Vuka Jeremića pozivaju se na istraživanje „Nove srpske političke misli”, prema kome je na pitanje da li Srbija treba da ima svog kandidata – 68,7 odsto ispitanika odgovorilo potvrdno, a njih 56 odsto se izjasnilo da bi to trebalo da bude Jeremić. U Jeremićevom okruženju kažu da spekulacije da bi zapadne države, stalne članice Saveta bezbednosti – Francuska i Velika Britanija – uložile veto na njegov izbor nisu tačne, kao ni to da bi rampu na njegov eventualni izbor spustile SAD. U UN očekuju da države svoje kandidate predlože u narednih nekoliko meseci. Oni će, kako najavljuju iz ove organizacije, potom biti pozvani na neformalan razgovor kako bi se predstavili, a već krajem jula ove godine Savet bezbednosti će početi i da vrši selekciju među predloženim kandidatima. Iz UN su poručili i da bi kandidati trebalo da imaju dokazane menadžerske sposobnosti i veliko iskustvo u međunarodnim odnosima i diplomatskoj komunikaciji. Zemlje članice UN se podstiču da kandiduju što više žena, pri čemu se napominje da podjednake šanse za izbor imaju i muškarci i žene. Generalnog sekretara UN formalno bira Generalna skupština na predlog Saveta bezbednosti, uz mogućnost da neka od pet stalnih članica SB uloži veto. Imajući u vidu da u SB ima i deset nestalnih članica, da bi neki kandidat prošao, potrebno je da ga podrži devet zemalja i da nijedna ne uloži veto.

Pročitajte još:Vučić pozvao organizatore Davosa da prave događaj u BeograduNikolić: Presuda Ivanoviću k’o „seča knezova“ – kriv je što je Srbin!

Izvor: Politika (Jelena Cerovina)