Pravda

Danska je juče završila raspravu o zakonu po kome su azilanti u ovoj zemlji dužni da predaju gotovinu veću od 1.340 evra, nakit i predmete od vrednosti koja prelazi ovu sumu, ukoliko to nije burma ili venčani prsten, dok su u isto vreme nemački mediji obelodanili da se u Bavarskoj već neko vreme tražiocima azila uzima svaka suma veća od 750 evra. Još praznijih džepova ostaju izbeglice u Baden-Virtembergu, koji kod sebe mogu da zadrže samo 350 evra u gotovini ili predmetima od zlata, što je dva puta manje nego u Bavarskoj i četiri puta manje nego u Danskoj. Nemci objašnjavaju da je ova mera u skladu sa već postojećim saveznim zakonima: osobe ne mogu da računaju na socijalnu pomoć države ukoliko imaju svoja sredstva. Za razliku od Kopenhagena, koji je posle višenedeljne diskusije u parlamentu dozvolio da u posedu izbeglica ostane nakit koji za njih ima "sentimentalnu vrednost", Nemci u ove dve pokrajine uzimaju sve. Azilanti imaju isti tretman kao nemački državljani koji se prijavljuju na biro za nezaposlene ili traže neku drugu pomoć od države. Po pisanju "Bilda", prosečna suma koju azilanti predaju policiji četvorocifrena je – što znači da je veća od hiljadu evra. Nije se mnogo prašine diglo ni kada je objavljeno da Švajcarska primenjuje iste mere, uz određene podsticaje azilantima koji se predomisle i odu da potraže papire u nekoj drugoj zemlji. Ukoliko do toga dođe u roku od sedam meseci, švajcarske vlasti vratiće im u paru sve što im je na ulasku u zemlju oduzeto. Ma koliko ove mere bile neprijatne svima, jasno je da one neće obuzdati priliv izbeglica. Uprkos mnogim dogovorima sklopljenim u protekloj godini, nijedan od njih nije zaživeo u praksi. Izbeglice su jedna od glavnih tema i u Davosu, a predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, Evropske komisije Žan-Klod Junker i holandski premijer Mark Rute uputili su zajedno ove nedelje, svako na svoj način, novo upozorenje: ukoliko se za šest do osam nedelja ne postigne dogovor i ne usaglasi zajednička strategija oko migranata, definitivno će pasti "Šengen", a kad nema slobodnog kretanja ljudi, nema ni otvorenog tržišta, pa nema razloga ni da postoji zajednička valuta. Posle odluke Austrije da uvede takozvanu gornju granicu za prijem tražilaca azila, Nemačka je dovedena pred svršen čin, jer, kako ističu nemački mediji, ova kovanica o crvenoj liniji ili gornjoj granici već mesecima odzvanja kao ideja konzervativnih političara. Sada kada je Beč uveo kvotu, pritisak na kancelarku Angelu Merkel postao je još veći. Austrija je saopštila da će ove godine primiti najviše 37.500 tražilaca azila i da će se taj broj u narednim godinama dalje smanjivati, a bavarski konzervativci traže da Nemačka odredi crtu i da se ona zaustavi na 200.000 izbeglica godišnje. Sa druge strane, mere koje su naročito zabrinule pravne stručnjake u Danskoj ne odnose se na oduzimanje gotovine i zlatnog nakita već predlog da se period čekanja za prijavu dolaska porodice produži sa jedne na tri godine. Na primedbe da bi takva praksa bila u suprotnosti sa poveljama Ujedinjenih nacija o univerzalnim pravima izbeglica, najviši funkcioneri u Danskoj odgovaraju da je došlo vreme da se izmene važeći dokumenti UN. U međuvremenu slike na izbegličkoj ruti – od juga do krajnjeg severa – dramatične su. Samo juče se kod turske luke Izmir u Egejskom moru prevrnuo brod sa migrantima, utopilo se 12 osoba, a spaseno je 26 ljudi. Na severu Norveške, u Kirkenesu, gde je temperatura na tridesetom podeoku ispod nule, sirijska hrišćanska porodica sa troje dece, od kojih najmlađe ima samo godinu dana, negoduje što policija hoće da ih prebaci natrag u Rusiju, odakle su došli još u oktobru. "Šalju nas natrag u smrt", kaže majka Dalija, ali odluke Osla su čvrste. To je potvrdio i ambasador Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjornstad. U širem intervjuu, Bjornstad je objasnio da će svi migranti koji su u Norvešku ušli preko Rusije takozvanom arktičkom rutom biti vraćeni u tu zemlju "jer im tamo nisu bili ugroženi životi i u Rusiji su već dobili vize i boravišne papire". Jednostavno, novca ima samo za one kojima je pomoć najpotrebnija.