Pravda

Oven je naveo da su oni delovali u interesu drugih i da su trovanje verovatno odobrili predsednik Vladimir Putin i Nikolaj Patrušev, šef službe bezbednosti Rusije. Dan po obznanjivanju rezultata traganja za počiniocima, svetska štampa preplavljena je tekstovima osude i odbrane Britanije i Rusije, čije odnose ovo ubistvo razdire već deset godina. Mišljenja su različita, ali bi zajednički zaključak bio da će dosadašnji odnosi Britanije i Rusije, mlaki poput engleskog čaja, sada biti hladniji i od sibirske zime. Diplomatsko zahlađenje u odnosima Londona i Moskve zbog direktnog navođenja imena šefa Kremlja u istrazi koja je do sada dosezala najviše do zaključka o odgovornosti ruske države, ali ne i predsednika, moglo bi, strahuju gotovo svi mediji, da ugrozi međunarodnu saradnju u borbi protiv Islamske države. Sudeći po onome što je premijer Dejvid Kameron rekao, moglo bi se zaključiti da je zasad u prognozama ipak najviše u pravu analitičar za međunarodne odnose DŽon Lof. On smatra da slučaj bivšeg ruskog agenta, potom angažovanog u britanskoj službi MI-6, a vrlo moguće i španskoj, neće uneti znatnu razliku u odnosima dve zemlje – jer je ionako na niskom stupnju. Lof smatra da Rusiji nije toliko važan odnos sa Londonom, koliko sa Vašingtonom, koji neće u sadašnjim okolnostima prekinuti dijalog sa Putinom zbog smrti od pre deset godina. Kameron je, govoreći na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, zaključio da je slučaj otrovanog agenta šokantan, ali i da je neophodno nastaviti saradnju sa Rusijom, koja ima značajnu ulogu u rešavanju krize u Siriji. Premijer je, britanski suzdržan, posebno intonirao da će u ovim odnosima ubuduće imati "bistar pogled i hladno srce". Ova reakcija zarad diplomatske nužnosti nije smirila Litvinjenkovu  suprugu Marinu. Kulminacijom dugotrajnog procesa je zadovoljna, ali Ovenovi zaključci nisu poslednja tačka i u njenoj istrazi. Udovica se pismeno obratila Kameronu, tražeći jaču reakciju. Osim što je ponovila ono što je Tereza Mej, ministarka unutrašnjih poslova, navela da će biti među prvim potezima Britanije – pošto je objasnila da nije trenutak da se u međunarodnim odnosima otvaraju novi frontovi – a to je da će vlada zahtevati izručenje Lugovoja i Kovtuna, udovica je zatražila da se zabrani putovanje i uvedu sankcije osobama koje su učestvovale u ubistvu njenog muža. Na njenom spisku nalazi se 12 osoba, među kojima ljudi koji su pomogli navedenim izvršiocima, kao i Putin i Patrušev i drugi ruski državnici. Marina će tražiti od Interpola da izda naloge za hapšenje Lugovoja i Kovtuna, a tužiće rusku vladu pred britanskim sudom. Neki analitičari veruju da će sveukupni efekat produbiti postojeću izolaciju Rusije, ne misleći pri tom na nametnute joj sankcije već na odsustvo razumevanja evropskih tokova, koje, kažu, Moskva sama potencira. Oni ovu vrstu samonametnute izolovanosti u  odnosu na Evropu ne smatraju tekovinom moderne politike. Ona, kažu, datira iz 1917. godine ili čak i dalje, sežući do vremena Tolstoja, Turgenjeva i ruskih careva. Ali slučaj trovanja čajem se u svetlu političke pozadine nije reflektovao samo na bilateralne odnose. Vešto je "polio" i laburiste, preciznije njihovog lidera DŽeremija Korbina. Priliku da ga "potkači" nije propustila ministarka unutrašnjih poslova kada je na predlog njegovog stranačkog partnera da treba proterati sve FSB agente iz Britanije i oduzeti pravo Rusiji da 2018. godine bude domaćin svetskog fudbalskog prvenstva, zapitala: "Da li stav delite sa svojim liderom?" Munjevitom brzinom osvanuli su novinarski tekstovi koji su se obrušili na Korbina, gurajući ga u škripac spoljne politike. Podsetili su da, ako ne brani, laburista ćuti kada poslanici kritikuju Kremlj, te da je sposoban da zaštiti Putina više nego on sam. Poigrali su se poznatim Korbinovim stavom prema razoružanju, nazivajući ga intelektualnim apsurdom i potom zaključivši: "Ukoliko smatrate da je Putin dobar momak i da Kim DŽong Una provocira Bela kuća, nema potrebe da se zalažete za nuklearno razoružanje. Zaštićeni ste od ljudi koje treba odvratiti od tih namera."