Pravda

On u svom tekstu piše da je za svojih 14 godina provedenih u bekstvu, Mladićeva sudbina zavisila od niza institucija i grupa koji su često sprečavali njegovo hapšenje. Od institucija tu se misli na "srpski vojni establišment", "grupa njegovih ratnih poručnika – bosanskih Srba" i "na kraju njegova porodica". U knjizi se navodi i svedočenje generala Đorđa Ćurčina, starog porodičnog prijatelja Ratka Mladića, koji je do detalja opisao tipičan dan begunca: - Razgovarali smo, šetali kroz šumu, igrali smo malo šah. Takođe igrali karte, stoni tenis. Imali smo ručak. I onda smo išli još malo u šetnju. Raspisana je nagrada od 5 miliona dolara za glavu Ratka Mladića, i zbog toga je smatrano da je neophodno da se uspostavi jedinica koja bi ga zaštitila od raznih lovaca na glave i kriminalaca. Ova jedinica je s vremena na vreme brojala oko 100 ljudi – rekao je Jovo Đogo, bivši  šef obezbeđenja Mladića, a navodi Gardijan. Bordžer dalje u tekstu navodi da je Jugoslovenska vlada Slobodana Miloševića čvrsto negirala bilo kakvu odgovornost za masovne zločine počinjene od strane vojske bosanskih Srba, ali je optužuje da je učinila sve kako bi Mladić bio bezbedan. Kako dalje navodi, ona mu je odobrila impresivan broj stražara, ali i kuvara, svog vozača, čak i ličnog konobara koji je putovao s njim u skrovište koje se nalazilo na planini Rajac gde se zimi Mladić skrivao. Takođe se tvrdi da je, Mladić proveo dosta vremena u Beogradu, u svojoj porodičnoj kući u ulici Blagoja Parovića na Košutnjaku, kao i da je posećivao brojne beogradske restorane kao i da je gledao fudbalske utakmice.