Pravda

Miki Rakić je u vreme vladavine Borisa Tadića bio na čelu tima kojem je poverena potraga za generalom Ratkom Mladićem, navodno je u tom svojstvu tajno boravio u Hagu 2008. godine putujući zaobilaznim putem da bi ga „holandski bezbednjaci doveli do nadležnih direktno iz podzemne garaže”. Kada se o svemu informisao u Hagu, kod gospodina Rakića se rodila sumnja „kako samo FSB ima takvu sofisticiranost za duboki prodor u Haški tribunal”. Zato je gospodin Rakić 2010. godine odlučio da se direktno suprotstavi Rusima. Na međunarodnoj konferenciji u Moskvi, gospodin Rakić je zadržao u razgovoru Nikolaja Patruševa baš u vezi sa pitanjem skrivanja generala Mladića. Onako ga je gospodin Rakić priterao uza zid ultimativno tražeći da Moskva prekine sa podrškom onima koji kriju generala Mladića. Siroti Patrušev nije imao kuda da pobegne i izbegne ultimatum, priznao je da je zaštita Mladića odobrena sa višeg nivoa, pa je i obećao gospodinu Rakiću da će kod svojih šefova, naravno misleći na Vladimira Putina, videti šta može da se uradi po tom pitanju. Rakić protiv Putina... Šta god da je razgovarano, ili urađeno, imalo je efekta, ruska podrška mreži zaštite generala Mladića je oslabila. Jer, Rakić je isposlovao preko Patruševa da Putin popusti i pusti Mladića niz vodu. Tako piše i tako tvrdi britanski novinar DŽulijan Bordžer, spoljnopolitički urednik „Gardijana” i dobitnik Pulicerove nagrade u knjizi koja se bavi hvatanjem balkanskih ratnih zločinaca pod naslovom „Suđenje kasapima”, a koja je objavljena ove nedelje. Da li je sadržaj knjige verodostojan i zašto se pojavila baš sada? Za svakoga ko se barem malo razume u obaveštajne poslove i špijunske igre na međunarodnom planu, knjiga DŽulijana Bordžera je prilično razočaravajuća. To je nivo Agate Kristi, ali čim je reč o britanskom autoru balkanska publika, pa i neki mediji, automatski padaju ničice i skloni su da u sve poveruju. Jer, Srbin je bio prvi DŽejms Bond, a i Tito je radio za NKVD. Ili za Čerčila? Ili i za jedne i za druge? Niko iz bilo koje obaveštajne službe, obaveštajne zajednice bilo koje države u svetu ne može ultimativno da traži od Rusa, ili Amerikanaca, bilo kakve usluge te vrste. Jednostavno, tako se ne razgovara sa šefovima obaveštajnih službi Rusije, ili Amerike. To je naprosto nezamislivo, a svaka saradnja obaveštajne službe bilo koje male, ili srednje velike države sa obaveštajnom zajednicom ili Rusije ili SAD, zapravo je jednosmerna. Isključivo služi obaveštajnim službama dve velike supersile da skeniraju osobe pogodne za saradnju. Ili, da budem direktniji, za izdaju državnih i nacionalnih interesa. Događaji na prostoru bivše SFRJ to direktno i potvrđuju. Pravi partnerski odnos obaveštajna zajednica SAD ima samo sa obaveštajnim i kontraobaveštajnim službama Velike Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda. Rusi ni sa kim. Dakle, sada je nemoguće utvrditi je li gospodin Miki Rakić, koji je nažalost u međuvremenu preminuo, sve to zaista izjavio autoru knjige, ili je to urednik „Gardijana” malo knjiški nakitio. Je li to Rakić rekao piscu, ili je to ovaj izmislio, tek to se tako sigurno nije događalo. Rus, na takvoj poziciji, u startu bi odbio ultimativni ton usred Moskve. Osim toga tu je i nesrazmer profesionalnih biografija, Patrušev je general obaveštajac, gospodin Rakić bez ikakvog iskustva na tim poslovima. I sada će Rus dozvoliti da mu gost iz Srbije drži lekciju? Deo priče o tajnom i zaobilaznom putovanju Rakića u Hag, pa onda direktno iz podzemne garaže na sastanak sa službenicima tribunala, dostojan je romana o „Lun, kralj ponoći”. Skoro svaki seoski motel u Srbiji ima direktni ulaz iz garaže u sobe. Za diskretne ljubavnike. Uverenje „da je FSB duboko ušao u Haški tribunal”? Šta ćemo sa onima koji su ga osnovali, koji ga plaćaju i koji diriguju sudijama i tužilaštvu? Oni nisu ušli, oni su tamo od početka. Knjiga DŽulijana Bordžera pojavila se usred pojačane kampanje satanizacije Vladimira Putina, usred nove faze britansko-ruskog obaveštajnog rata. Iskorišćeni su i živi general Ratko Mladić kojem se sudi, i pokojni Miki Rakić. Mokri vetar sa Temze... Pre sedam godina jedan južnokorejski diplomata pozvao me je na ručak. Tvrdio je da se general Mladić skriva u Severnoj Koreji, u jednoj supertajnoj vojnoj bazi pored Pjongjanga. To je južnokorejskoj obaveštajnoj službi otkrio prebeg iz Severne Koreje, pripadnik severnokorejske vojne obaveštajne službe. Diplomata iz Seula je bio zainteresovan da „Politika” to objavi. Rekao sam mu da ćemo to objaviti na prvoj strani, ako on stane iza te vesti sa punim imenom i prezimenom. Naravno, nije pristao. A generala Mladića nije otkrila nikakva specijalna operacija ni sistematsko praćenje njegove „mreže”. Niti nekakav poseban rad naših bezbednosnih službi. „Pao” je sasvim slučajno . Malo selo, svako viri u tuđe dvorište...

Pročitajte još:DA LI SU PITALI ASADA: Amerikanci grade vazduhoplovnu bazu u SirijiTADIĆEVI PORNIĆI: MUP otkrio ko stoji iza svega!

Izvor: Politika