Pravda

Napustio nas je veliki rodoljub i neumorni javni radnik dr Predrag Nikolić (1966-2016). Čovek koji je u politici ostajao i opstajao čistog srca i čistih ruku. NJegovi ideali nisu bili na prodaju, svaka politička trgovina kod njega je izazivala gađenje. Ostajao je dosledan i beskompromisan iako su mu razne ponude stizale tokom godina sa raznih strana. Drugi su takve i slične ponude prihvatali, Predrag Nikolić nije. Govorio je kako se po tome pravi razlika između stvarne i lažne elite. Bio je jedan od osnivača Srpske demokratske stranke, njen prvi član u Tuzli, sa nepunih 25 godina. Raspad institucionalnog sistema u BiH, neposredno posle prvih slobodnih izbora, dočekao je na čelu kriznog štaba oblasti u kojoj su Srbi predstavljali ubedljivu manjinu. Nije bežao od odgovornosti niti se uplašio pretnji. Posle progona iz rodnog grada ostao je na Majevici, na prvoj liniji fronta, praktično sve do potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Posle rata se ponovo politički angažovao, okupljao oko sebe i povezivao ljude do čijeg je mišljenja držao, organizovao javne tribine i naučne skupove, priređivao tematske zbornike i oglašavao se kada je mislio da je trebalo. Od početka je učestvovao u stvaranju Republike Srpske i tražio je način da odgovori na sve pretnje koje su se nad njom nadvijale. Upoznao sam ga kada mi je predložio da organizujemo tribine po istočnoj Bosni. Vodio je bitku za očuvanje Srpske. To je bila njegova misija do poslednjeg trenutka. Čak i kada je teška bolest uznapredovala, nije posustajao: trebalo je stići do Ugljevika! Za njega je uvek postojao način da se obiđe svako mesto, da se svima prenese poruka, da se ljudi ohrabre, da se vodi borba protiv defetizma. Ako ne može drugačije, onda po domovima kulture i književnim klubovima. Pored toga što je bio vredan politički radnik, Predrag Nikolić je, kao specijalista kliničke farmakologije, bio i vrstan stručnjak, jedan od osnivača udruženja Lekalizacija Srbije. Poslednjih godina se posvetio istraživanju terapijskog delovanja ulja kanabisa kod onkoloških pacijenata. Kao iskreni hrišćanin, otvorio je svoja vrata za sve i pokušavao je da pomogne svima. Bilo je dana kada ga je kontaktiralo i preko sto pacijenata, tražeći savet kako da počnu ili nastave terapiju ili želeći samo reč ohrabrenja. Predrag Nikolić je imao vremena svakoga da sasluša i svakome da pomogne.

Pročitajte još:Mokri vetar sa Temze ili šta je rekao Miki RakićZašto „Sloboda za Olivera Ivanovića“?

Izvor: Novi Standard