Pravda

Ova inicijativa prvi put je iznesena pre nekoliko godina, a srpski predstavnici objašnjavaju da će je ponovo aktivirati, jer je njihov položaj sve teži. Prema rečima Mile Marčete, poslanika u Parlamentu FBiH, Srbi povratnici traže poseban status unutar Federacije BiH, jer trenutno nisu konstitutivan narod u ovom entitetu. - To može biti jedna vrsta kantona ili posebne organizacije, koja bi, kao celina, bila pod krovom Federacije BiH. Smatramo da bi trebalo formirati savez opština, a ako nekome bode oči da se to zove savez srpskih opština, ta odrednica može biti zamenjena. U tom savezu bili bi Drvar, Glamoč, Grahovo, a nije sporno da bude i neka multietnička opština, kao što je Ključ i slično. Moramo imati neki autoritet, zakonske i ustavne norme koje bi nam garantovale konstitutivnost i vratile osećaj da smo deo ovog društva - rekao je Marčeta. On je ocenio da je stanje posebno kritično u Livanjskom kantonu, te da Srbi trenutno ništa ne mogu da učine, jer ih gotovo nema u zvaničnim institucijama, a i oni koji imaju funkcije u tim strukturama nisu legitimno izabrani od srpskog naroda. - Potpredsednik FBiH Milan Dunović, navodno iz reda srpskog naroda, nije do sada ostvario kontakt ni s jednim srpskim poslanikom u FBiH. Nedavno je bio s Mladenom Ivanićem u Mostaru i tamo glumio zainteresovanost za prava Srba u tom gradu, a ne zna ništa o svakodnevnom životu Srba u FBiH - istakao je Marčeta. Položaj Srba u Mostaru, ali i celom Hercegovačko-neretvanskom kantonu, posebno je sporan, a srpski predstavnici ističu da u ustavu ovog kantona uopšte nisu pomenuti. Za razliku od Ustava RS, kojim je garantovan potpuni demokratski princip u svim institucijama, jer postoje mehanizmi koji omogućuju predstavnicima Bošnjaka i Hrvata da utiču na odluke i ostvaruju svoje političke ciljeve kroz institucije, u FBiH postoje brojni problemi. - U Federaciji BiH je takvo stanje da je srpski narod, što se vidi na primeru sredina kao što su Mostar, Sarajevo i druge, na nivou statističke greške. Politička klima je zasnovana na etničkom čišćenju srpskog stanovništva u FBiH i nemogućnosti uticaja kroz političke procese - rekao je Staša Košarac, šef Kluba SNSD-a u Parlamentu BiH. On je posebno naglasio da, što se tiče pitanja Mostara, Ustav Hercegovačko-neretvanskog kantona ne prepoznaje Srbe kao konstitutivan narod, što usložnjava pitanje srpskog nacionalnog interesa. - Neophodno je obezbediti demokratski princip da Srbi budu ravnopravni s druga dva naroda. Trenutno je pozitivno to što postoji jedinstven srpski glas iz Mostara, jer su se udruženja, stranke i crkva integrisali i poručili da je neophodno da se kroz izmene izbornog zakonodavstva i statuta, čuje stav srpskog naroda iz Mostara - istakao je Košarac. U Koordinacionom odboru Udruženja Srba u Mostaru ogorčeni su zbog diskriminatorskih odredbi kantonalnog ustava. Oni tvrde da ih niko ne pita ništa u vezi s političkim pitanjima. - Odredbe su diskriminatorske i neustavne. Srbi ovde ne postoje kao narod, nema srpskih institucija, ni organizacija. Mi moramo biti uključeni u razgovore o uređenju grada Mostara, a ne da to ostane samo hrvatsko-bošnjačko pitanje, jer će naša agonija u tom slučaju samo biti nastavljena - smatraju u ovom udruženju.