Pravda

Hilari Klinton, u vreme dok je bila ministar spoljnih poslova SAD (2009-2013), preko privatnih računara je vodila zvaničnu prepisku, što je zabranjeno, a zatim sve digitalne podatke ponela sa sobom, posle napuštanja kancelarija. U toku je objavljivanje mnogobrojnih mejlova koje je primala i na koje je odgovarala. Svakako, mnogo toga je ostalo zabeljeno, ali i ono što ostaje je dovoljno zanimljivo i poučno. U moru materijala nalaze se i primeri koji ukazuju na obrazac potpuno neformalnog ali efikasnog načina donošenja odluka na Zapadu, a u okviru toga spominju se i dugogodišnji posetioci i znalci Beograda i Srbije Soroš i Lajčak. Đerđ Soroš, poslanik još većih gazda, povodom političke krize u Albaniji 24. januara 2011. šalje pismo Hilari Klinton, tadašnjem državnom sekretaru (ministru za spoljne poslove) SAD i izlaže joj konkretnu situaciju, problem koji je nastao u demonstracijama, i stradanje tri čoveka, te predlaže kako da se problem reši. Navodi: Verujem da je hitno potrebno da se urade dve stvari: Upotrebiti sav značaj međunarodne zajednice (misli se naravno na Zapad) za pritisak na premijera Salija Berišu i vođu opozicije Edija Ramu kako bi se predupredile dalje javne demonstracije i davale pomirljivije izjave. Imenovati višeg evropskog zvaničnika kao posrednika... (sledi nekoliko redova istorijata sukoba i kraće analize). SAD i EU na ovome moraju zajedno da rade u punom saglasju, međutim, zbog albanskih evropskih aspiracija EU mora da predvodi (akciju). Zato predlažem da se kao posrednici predlože ljudi poput Karla Bilta, Martija Ahtisarija ili Miroslava Lajčaka, sve osoba koje imaju jake veze na Balkanu. Dakle, prvo jedan berzanski špekulant i milijarder (Soroš), koji ima razrađenu mrežu analitičara i doušnika širom sveta, pozove američku ministarku spoljnih poslova i izloži joj problem u jednoj stranoj zemlji (Albaniji), objasni joj situaciju (šta će joj zvanične službe kada Soroš zna bolje i brže) i onda kaže šta da se radi. Tu je jasno da milijarder objašnjava šefu američke diplomatije šta i kako, a na njoj je da organizuje pudlice iz EU i kaže im koga će da imenuju, navodno kao eunijskog pregovarača između političkih stranaka u Albaniji. Situacija se dalje razvoja tako, što već sutradan u parlamentu EU, poslanička grupa Alijansa liberala i demokrata za Evropu, izlaže sadržaj iz Soroševog pisma - naravno, ne navodeći izvor - i traži da Ketrin Ešton (kao da se ona nešto uopšte pitala) imenuje posrednika za pregovore između opozicije i vlasti u Tirani. Zaista već 26. januara, dakle dva dana posle Soroševog mejla Hilari Klinton, Miroslav Lajčak je kao izaslanik EU razgovarao sa tadašnjim predsednikom vlade Albanije Berišom a nakon toga i sa opozicijom i kriza se smirila. Miroslav Lajčak, danas zamenik predsednika vlade i ministar spoljnih i evropskih poslova prijateljske nam Slovačke, bio je u Beogradu 19. januara ove godine. Pre nego što pređemo na njegovu ključnu poruku valja se podsetiti ko je taj čovek. Lajčak je jedini visoko pozicionirani službenik Slovačke koji se interno zalaže za priznanje narko-države od strane Slovačke i među vodećim je atlantistima u toj zemlji. U novembru 2013. je organizovao prvu, doduše neformalnu posetu tzv. kosovskog ministra spoljnih poslova Bratislavi. Tom prilikom Lajčak, iako ministar zemlja koja ne priznaje albansko Kosovo kao državu, sastao se sa Enverom Hodžajem (bivši Hodžić) u prostorijama Atlantskog saveta, čiji je Lajčak član. Treba se podsetiti da je Lajčak bio ambasador u Beogradu (2001-2005), zatim Solanin (EU faza) izaslanik za pregovore Crne Gore i Srbije oko budućnosti državne zajednice Srbije i Crne Gore (2005-2006) što je uspešno odradio. Kako vidimo, on je i osoba na koju računa osvedočeni filantrop i ljubitelj Srba i Slovena uopšte Đerđ Soroš. U Beogradu, na Fakultetu političkih nauka, Lajčak je pričao o potrebi normalizacije odnosa sa Kosovom i Metohijom i druge stvari koje su mediji preneli. Ono što nisu preneli, a što predstavlja srž njegovog izlaganja jeste da je prioritet svakog čoveka, ne samo političara, u Srbiji treba da postane integracija u EU. Dakle, da više volimo Uniju od mame, tate i dece. Kada se tako postavimo, poručio je Lajčak, više nam ništa neće biti teško. (Naravno ni izdaja, ni predaja, prodaja, kako god to zvali.) Posle Tita EU, a iznad EU Vašingterna. Iznad Vašingterne globalni oligarsi. Tako funkcioniše danas Zapad.