Ćerka Emira Kusturice Dunja zdušno podržava ruskog predsednika Vladimira Putina. Naslednica našeg najslavnijeg režisera ponosna je zbog prijateljstva koje njen otac neguje sa jednim od najmoćnijih ljudi današnjice. Dunja smatra da je Putin preko potreban ovom svetu da Amerikanci ne bi mogli da rade sve što zamisle. Intervju Dunje Kusturice za "Informer" prenosimo u celosti.
- Mislim da je neko poput Putina neophodan u ovom svetu. Prosto kako bi Amerikancima bilo jasno da ne mogu da rade sve što im padne na pamet.
Šta mislite, je li sloboda uopšte moguća, danas u vreme "milosrdnih anđela", kako su Amerikanci nazvali bombardovanje naše zemlje? - Teško je u današnje vreme govoriti o slobodi. Mislim da je važno prikazivati filmove koji se bave takvim idejama, koji analiziraju sve što ne valja u našem društvu, u svetu. Najvažnije je baviti se stvaralaštvom, filmom, razvijati ideologiju koja je zasnovana na ideji o slobodi.
Šta jedan festival kao što je Kustendorf tu može da uradi? - Može da prikaže filmove koji se bave tom temom, da zagolica maštu ljudima, baci ih u razmišljanje o tome gde se nalazimo, kako živimo i možemo li nešto da promenimo. Za početak je i to dovoljno.
Na Kustendorf dolaze filmovi i sa Istoka i sa Zapada, gde kao selektor festivala više vidite taj borbeni duh među autorima? - Puno je ove godine u takmičarskoj konkurenciji filmova sa Istoka. Oni imaju neku novu energiju, mada ne primećujem toliko borbenosti. Više neku estetiku koja osvaja današnju kinematografiju. Među filmovima na programu Dekolonizacija kulture su reditelji sa Zapada, oni imaju veće pravo da se bave tim temama, lakše će doći do finansija da snimaju filmove sa takvim temama. Uvek postoji taj mali prostor u kome kolonijalni svet dozvoljava svojim sugrađanima da se bave takvim temama - kritikama sebe i svog sveta.
Za devet godina Kusturica je ovde dovodio velike zvezde svetskog filma o kojima i veći festivali mogu samo da sanjaju. Ceni li to srpska kulturna javnost? - Postoje ljudi koji cene, a postoje i oni koji sve što se ovde radi kritikuju iz nekih svojih raznih, ponekad i političkih razloga. Ponekad kad čujem neki komentar gde se kritikuje Emirov rad, ili festival, u tome prepoznajem frustriranog čoveka koji nema slobodu i koji umesto da se bavi suštinskim temama, bavi se nekim ko mu je zapravo blizak i ko mu ne želi ništa loše.
Često govoriš o "orvelovskom svetu" u kome je sve pod prismotrom. Da li je na toj ideji Kusturica došao ovde na Mećavnik, da pobegne od prismotre? - Ne verujem. U svetu u kome živimo svi imaju mobilne telefone i svaki put kada uključite laptop, svako u svakom trenutku može da vas gleda. Od toga je teško pobeći. Razlog zbog kog je tata došao ovde jeste da pronađe neki svoj mir i prosto da se nadiše čistog vazduha. Da oformi neki svoj prostor u kome može da se oseća slobodno.
Je li Emir strog otac? Ma nije... Naprotiv...
Kako je bilo odrastati pored njega? - Zanimljivo. Imala sam priliku da doživim neke stvari, da putujem na neka mesta na koja inače ne bih imala priliku.
Da li biste igrali u Emirovom filmu? - Možda... Mada mislim da se ne osećam dovoljno ugodno pred kamerom da bih mogla da se bavim takvim poslom.