Pravda

Bivši predsednik Olimpijskog komiteta Srbije istakao je da je u Beogradu proveo najlepše dane života i da nije pogrešio kad je sredinom šezdesetih između Partizana i zagrebačkog Dinama izabrao crno-bele. Nekadašnjem golmanu Jugoslavije i Partizana, međutim, smeta što se u Srbiji brzo zaboravlja uspeh. - Razlog za bolje rezultate hrvatske fudbalske reprezentacije vidim u patriotizmu koji je izraženiji u Hrvatskoj nego u bilo kojoj drugoj državi bivše Jugoslavije. Hrvati i hrvatski fudbaleri saživeli su se sa svojom državom, a to je najvažnije. U Srbiji nije tako. Postoje razlike u mentalitetu. U Srbiji možete brzo da propadnete. LJudi vas u jednom trenutku dižu u nebesa, a u sledećem vas puštaju niz vodu - smatra Ćurković. On kaže da nikad nije krio da je Hrvat i da zbog toga nije imao problema u Beogradu čak ni tokom ratnih devedesetih. - Transparent da sam ustaša nosila je jedna manja grupa navijača Partizana. Bili su nezadovoljni što im nismo plaćali za navijanje, ali na to ne dajem ni pet para. Moj deda po očevoj liniji je iz jednog malog mesta pored Livna, odatle su Ćurkovići. Ja sam Hercegovac, Hrvat, katolik, ali odrastao sam u Jugoslaviji, u multietničkom Mostaru gde ni za jednog od saigrača nisam znao koje je nacionalnosti. Ovde u Beogradu imao sam lep život, srećan sam i nemam nikakvih problema. Iz Veleža, u kojem je ponikao, došao je u Partizan 1964. godine iako je prethodno sanjao o tome da obuče dres jednog od rivalskih klubova iz tadašnje "velike četvorke". - Kao i većina nas u Mostaru imao sam poseban odnos prema zagrebačkom Dinamu. Branio sam u Veležu od 1960, a 1963. Predrag Naletilić me je zvao u Dinamo. Ipak, Partizan je bio uverljiviji i doneo sam dobru odluku. Odomaćio sam se u Beogradu, jer sam tu od 1964. To je kosmopolitski grad, u kojem se dobro osećam. Međutim, bar jednom godišnje odlazim u Mostar, tamo imam kuću, porodicu pokojnog brata i još neke rođake. Često sam i u Zagrebu, gde takođe imam rodbinu. Supruga s kojom ima dve ćerke rođena je Beograđanka. - Da, ona je iz mešovitog braka, njeni roditelji su iz Slavonskog Broda. Imam dve ćerke, jedna je razvedena, druga nije udata. Žive u Beogradu, jedna se zove Ana, druga Ela, tako se zvala i moja majka. Nedavno se pojavila vest da bi Ćurković mogao da bude zajednički kandidat balkanskih zemalja za predsednika UEFA. - Pitanje moje kandidature prilično je kompleksno. Dvoumim se, ali lepo je čuti kad vas ljudi predlažu za tako odgovornu funkciju. Imam podršku Fudbalskog saveza Srbije, ali trebalo bi da imam glas najmanje pet država. Održaćemo zajednički sastanak u Beogradu 13. februara, pa ćemo videti. Procedura je komplikovana - naglašava Ivan Ćurković.