Pravda

Nemački portal "Dojče vele", izdanje na srpskom jeziku, objavilo je intervju sa Ernestom Rajhelom koji se nije ustručavao da iznese otvorene ocene i suštinu dijaloga koje u Briselu vode predstavnici srpske vlasti i šiptarski separatisti sa Kosova i Metohije. Naprotiv, on u ovom kratkom intervjuu čak ponavlja da su Briselski pregovori u "interesu kosovoske suverenosti koja nije moguća bez tih pregovora"! Takođe, za razliku od drugih kandidata za članstvo u EU, Srbija je dobila dodatne uslove od kojih on ističe otcepljenje Kosova i Metohije! Prenosimo najvažnije delove intervjua sa akcentom na najbitnije izjave. DV: Da li je nastavak dijaloga sa Beogradom pod ovakvim okolnostima uopšte moguć? Ernst Rajhel: Jasno je da sadašnja situacija na Kosovu otežava tamošnjoj vladi političko delovanje jer oseća da je pod pritiskom. Ali nastavak dijaloga je u interesu tzv. "Kosova". Naime, dijalogom se slede fundamentalni interesi kosovske suverenosti i trebalo bi da se oni time realizuju. Najpre, to je ukidanje srpskih "paralelnih struktura" kako je nemačka kancelarka Angela Merkel godine 2011. zahtevala u Beogradu. To je u vezi sa postizanjem efektivne suverene kontrole Republike Kosovo i na severu zemlje. Put do toga je u procesu, koji je, priznajem, mukotrpan, u dijalogu. Bez dijaloga ne treba očekivati ostvarenje tih interesa. DV: Na Kosovu postoji teza da od dijaloga profitira samo Srbija, jer je ona u pregovorima za članstvo u EU, a Kosovo nema čak ni bezvizni režim. Ernst Rajhel: Već sam objasnio da bi trebalo da se dijalogom ostvaruju esencijalni interesi kosovske suverenosti. Što se Srbije tiče, ona, kao i sve zemlje regiona, ima obećanje Evropske unije iz Soluna da će postati član EU. A u slučaju Srbije smo, pored sveobuhvatnih kriterijuma za preuređivanje države i društva po evropskom modelu, dodatno zatražili i sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Kosovom. Kao što vidite, Srbija nije izložena manjem broju preduslova za članstvo, već, naprotiv, dodatnim pretpostavkama. A pogledamo li Beograd, videćemo da ni njemu ne pada lako ispunjavanje tih preduslova. DV: Na Kosovu je parlament blokiran, a opozicija nastavlja ulične proteste. U Makedoniji se očekuje ostavka premijera, da bi se omogućili novi izbori. U Bosni i Hercegovini postoje problemi između Republike Srpske i Federacije, a Srbija i Hrvatska počinju trku u naoružavanju. Da li sve to znači da je opet reč o Balkanu kao „buretu baruta“? Ernst Rajhel: Ne! Mislim da bi bilo potpuno preterivanje da se govori o „buretu baruta“. DV: Jedan od razloga uličnih protesta opozicije u Prištini jeste Briselski sporazum između Prištine i Beograda koji sadrži "dalekosežne ustupke srpskoj manjini". Ne samo opozicija već i dobar deo albanskog stanovništva na Kosovu misli da su ustupci preveliki i da bi oni mogli kasnije dovesti do autonomije(?) pa i do podele Kosova, spominje se neka vrsta Republike Srpske. Da li je to tumačenje Briselskog sporazuma prema vama ispravno? Ernst Rajhel: Imam utisak da se u diskusiji o toj temi zapostavljaju argumenti pa se možda radi o tome ko će svoje tvrdnje izgovoriti što češće i što glasnije. Činjenica je da je međunarodna zajednica od početka zauzela jasan stav da neće biti nikakve druge Republike Srpske. Nećemo se složiti sa takvim zahtevima. Dogovor je jasan da se Zajednica srpskih opština formira na osnovu važećih kosovskih zakona, kao što je već sada postojeća asocijacija koja je predviđena Ahtisarijevim planom. A Ahtisarijev plan je osnova kosovske nezavisnosti. Dakle, to su spočitavanja, da međunarodna zajednica i protiv sopstvenih interesa dozvoljava da se dogodi nešto što niko neće. To nije tako. Sjedinjene Američke Države, Nemačka, druge evropske države, EU, niko ne bi hteo da dozvoli da dođe do podele Kosova ili do stvaranja države u državi, poput Republike Srpske. To je percepcija kosovske opozicije, koja nije baš u vezi sa stvarnošću, rekao je Ernst u intervjuu za Dojče vele na srpskom. Vučić je ne tako davno izjavio i da bi pre otišao iz vlasti nego pokvario "odnose Srbije i Nemačke". Nemačka, kao jedan od glavnih mentora šiptarskih terorista i separatista, pored Amerike i Velike Britanije, ovom izjavom bila je vidno ohrabrena. Ipak, sam Ernst kaže da bez dijaloga nije moguće otcepiti, odnosno "ostvariti nezavisnost Kosova i Metohije". Očigledno je da prostora za očuvanje celovitosti države ima. Odgovornost, zakonska i Ustavna obaveza za ovo prvenstveno je na policiji i Vojsci Srbije. Oni danas imaju svo pravo i mogućnost da zaštite državu i uklone sa pozicija moći one koji joj narušavaju integritet. Ukoliko sada ne učine ništa, u budućnosti neće imati opravdanje za to a ona u ovakvim okolnostima uopšte ne deluje primamljivo.

Pročitajte još:SUSRET U MOSKVI: Popović i Kosačov razgovarali o izborima i migrantimaKoja je to „mašinerija upregnuta“ protiv Vučića?I TOMA GA ISPRATIO: Evo o čemu su pričali Nikolić i Kirbi

Izvor: Dojče vele, KM Novine