Svi koji su se pitali i čudili kako to da Vučić i dalje uživa tako veliku podršku, naročito kod nacionalno opredeljenih birača, uprkos svemu što govori i radi (od Briselskog sporazuma, preko unajmljivanja Blera do autošovnističke retorike i kvislinške ekonomske politike) najbolji odgovor na svoje čuđenje mogu dobiti analizom poslednje runde pregovora sa delegacijom „Kosova“ u Briselu.
Odgovor je u suštini prost – istina i činjenice jednostavno ne dopiru do naroda, koji se informiše preko televizije i štampe. Oni koji su pratili domaće medije mogli su čuti da se „vode neki pregovori u Briselu“ i da se „razgovara o zajednici srpskih opština“. Po okončanju sastanka, mogli su čuti i „najvažniji rezultat dijaloga“, a to je, prema RTS-u i drugim TV stanicama – „dogovor o nastavku razgovora o formiranju Zajednice srpskih opština“. Malo jeste nelogično da Vučić, Dačić, Mustafa i Tači prevale toliki put, svečano se rukuju i slikaju pred Mogerinijevom u Briselu, samo da bi se „dogovorili da se nastavi dijalgo o ZSO“. „Šta ćeš, trude se bar nešto da izvuku za tamošnje Srbe, nije to tako loše“, pomisliće prosečni srpski gledalac. Međutim, negde oko 11 uveče, kada većina ljudi već odlazi na spavanje, pojavila se i izjava Federike Mogerini nakon sastanka, iz koje se zapravo vidi suština sastanka i razlog za Vučićev i Dačićev odlazak u Brisel na Dan Svetog Save. „Potvrđeno je danas da međusobno priznavanje obrazovnih i profesionalnih diploma i sertifikata postaje realnost. Na toj osnovi studenti će biti u mogućnosti da nastave svoje studije, a stručnjaci da pospeše svoje izglede na zapošljavanje, kako u Srbiji, tako i na Kosovu.“, započela je Mogerini i nastavila: „Značajno smo takođe napredovali u implemetnaciji sporazuma o slobodi kretanja, naročito u delu vezanom za registarske tablice“. Zatim je tek uzgredno spomenula „posvećenost obe strane da nastave da rade na implementaciji sporazuma o uspostavljanju Zajednice srpskih opština“, iako kosovska delegacija i dalje insistira da ZSO bude nevladina organizacija u skladu sa „Ustavom Kosova“. Dakle, ogromna većina građana uopšte nije saznala da je zvanična Srbija u Briselu pristala da prizna diplome „kosovskog univerziteta“ i registarske tablice „Republike Kosovo“. Kao što nije saznala da je na prethodnoj rundi pregovora pristala da „Kosovo“ dobije svoj poseban pozivni broj. Kao što nikada nije saznala da je ratni zločinac Toni Bler, inspirator NATO agresije 1999. koji se zalagao za kopnenu invaziju na Srbiju, već dve godine savetnik premijera Aleksandra Vučića. Oni ne znaju ni da Vučićeva vlast već tri godine pregovara sa „Kosovom“ na najvišem nivou u Briselu, a da za to vreme nije uspela da izdejstvuje nijednu dobit za Srbiju ili kosovske Srbe, dok je istovremeno ukinula institucije Republike Srbije u pokrajini i integrisala severni deo KiM u tzv „Republiku Kosovo“. Jedino u čemu je ovaj režim zaista nenadmašan jeste medijska tortura, odnosno spinovanje i sakrivanje stvarnosti od građana Srbije. U tome je zbilja najbolji i po tome će nesumnjivo ostati upamćeni u istoriji. Kada na to dodate bezočno i beskonačno samohvalisanje i prenemaganje premijera Srbije, kako mu „svi rade o glavi“ i kako „svi hoće da ga sruše“, jer je „najbolji i najpošteniji“, dobijate atmosferu bezumlja koje je zahvatilo zemlju i kojem se još uvek ne vidi kraj.
www.youtube.com/watchPročitajte još:
Izvor: nspm.rs