Pravda

Krestić ističe da niko ne zna ili neće da prizna šta se krije iza uslova koji zahteva potpisivanje pravno obavezujućeg ugovora između Srbije i samoproglašenog „Kosova“. „Ako je to priznanje nezavisnosti Kosova, zar tome treba da se radujemo i da početak pregovora sa EU proglašavamo za veliki uspeh i za revolucionarni događaj“, rekao je Krestić. Na konstataciju da će, po svemu sudeći, konačan prijem u EU podrazumevati da se „Kosovo“ „menja“ za EU, i pitanje da li treba pristati na sve uslove koji se stavljaju pred Srbiju, Krestić je rekao da ga je strah da će upravo to biti ishod svih dosadašnjih pregovora i dogovora koji se vode u Briselu. Navodeći da ga raduje što predsednik Srbije Tomislav Nikolić ima poverenje u Srpsku akademiju nauka i umetnosti (SANU) i što smatra da SANU treba da se oglasi povodom pregovora sa EU, odnosno poglavlja 35 i zamki koje se u njemu kriju, a tiču se Kosmeta, Krestić je ocenio da bi SANU u ovoj fazi razgovora bila od male koristi, ali da bi na sebe preuzela veliku, možda čak istorijsku odgovornost. „Međutim, nisam siguran da u ovom slučaju kada su pregovori daleko odmakli, SANU može biti naprečac uključena u pregovore bez podrobnog uvida u sve dosadašnje faze dogovaranja, bez uvida u svu dokumentaciju briselskih odluka. Bojim se da bi za SANU bilo neozbiljno i neodgovorno da uđe u posao koji je, bez njenog učešća, daleko odmakao“, rekao je Krestić. Što se tiče ulaska u NATO, Krestić je izrazio uvjerenje da će narod imati priliku da se o tome izjasni na referendumu. „Ako se to desi, Srbija sigurno neće ući u taj savez“, smatra Krestić. U osvrtu na dešavanja u Vojvodini i činjenicu da je neki koriste za destabilizaciju Srbije, Krestić je rekao da su nekim tamošnjim partijama važniji lični od nacionalnih i državnih interesa što, kako je naglasio „Vojvodinu čini veoma ranjivom“. On je konstatovao da vojvođanski sepratisti nisu brojni, niti predstavljaju respektabilnu snagu, ali da nisu usamljeni i da su iza njih uvijek stajali Zagreb i Budimpešta, koji često ne skrivaju pretenziju na srpsku plodnu ravnicu. „Uz to, i neke od velikih sila, koje nam nisu naklonjene, ukoliko budu želele u nekom trenutku da destabilizuju Srbiju ili da je nečim ucenjuju, naći će partnere u vojvođanskim seperatistima. Zbog toga oni nisu bezazleni i nisu za potcenjivanje“, dodao je Krestić. Kada je reč o odnosima sa Srbije i Hrvatske, Krestić je rekao da ti odnosi nisu dobri i neće biti dobri sve dok sa tom susednom zemljom Srbija ne uspostavi u svim oblastima „stroge principe reciprociteta“. „Prema tome, nigde ne smemo popuštati više nego što popušta Hrvatska, ali nigde ne smemo davati ni više, ni manje nego što daje Hrvatska. U svemu mora postojati politika pariteta“, rekao je Krestić. U osvrtu na odnose Beograda i Moskve, Krestić je istakao da je Rusija samo tokom ove godine konkretnim potezima pokazala da je spremna da stane iza Srbije kad joj je njena pomoć potrebna. On je istakao da je za pohvalu to što se Vlada Srbije opire svakom nametanju sankcija Rusiji. „Nadajmo se da će u tome istrajati. Sa takvom, nama prijateljskom, a moćnom i bogatom zemljom, kakva je Rusija, sve odnose treba neprestano, na svim poljima proširivati i učvršćivati“, zaključio je Krestić.