Pravda

Da li vas frustrira to što građani Srbije nisu više entuzijastični u pogledu ulaska u EU? Srbija je pre nekoliko godina donela stratešku odluku što se tiče evropskog puta. U ovom trenutku sve stranke u parlamentu podržavaju ovaj put Srbije. Nije iznenađenje da ne postoji puni konsenzus među građanima oko toga, da postoje oscilacije, ali ovo je ipak politika koju, prema našim najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, podržava između 55 i 58 odsto svih građana, a da godinama vidimo podršku koja se kreće od 47 do 60 odsto. Ali bitnije od toga je da je Srbija ušla u novu fazu odnosa sa EU: sada je reč ne samo usklađivanju zakonodavstva sa zakonima EU nego i o njegovoj primeni u skladu sa očekivanjima kako zemalja EU tako i samih građana Srbije. To, naravno, podrazumeva i mnogo veći stepen javnih rasprava o ovom putu. U Srbiji je sada vreme slava i na njima se od ljudi često može čuti sledeće: Ako već Britanci žele da izađu iz EU, šta tek mi tamo da očekujemo? Koliko to možda slabi vašu poziciju glavnog zastupnika EU u Srbiji, imajući u vidu da ni vaš premijer Kameron nije siguran da li treba izaći iz EU ili ostati u njoj? U Velikoj Britaniji je u toku žustra rasprava oko članstva u EU i nije to nešto novo. Građani Velike Britanije su glasali za članstvo 1975. godine, a sada je reč o raspisivanju referenduma o članstvu pod novim uslovima. Ovo je bila tema diskusija na sednici Evropskog saveta nedavno u Briselu i očigledno je da će doći do raspisivanja referenduma ovim povodom, najkasnije do kraja 2017. Čini mi se da je dobro da postoji žustra i sada sve detaljnija diskusija oko prednosti i izazova članstva Velike Britanije u EU. Ja sam optimista što se tiče toga. Verovatno nije iznenađenje da lično podržavam članstvo svoje zemlje u EU, uvek sam se zalagao za to. Mislite li da je Srbija – njeno društvo – dovoljno zrela da dostigne evropske standarde u najvažnijim oblastima bez pritiska, to jest i u slučaju da odustanemo od EU? Mislim da je pregovarački okvir od velike koristi. Ne možemo da kažemo da je jedna ili druga zemlja potpuno ispunila sve, ali sve zemlje članice EU su išle tim putem i opšte iskustvo iz drugih zemalja, naročito što se tiče novih zemalja članica, jeste da je okvir koji daje EU od vrlo velike koristi za ispunjenje svih očekivanja, pre svega legitimnih očekivanja građana. Šta to evropski standardi „nude” građanima? Reč je o kvalitetu života, o kvalitetu društva i o tipu društva kojem zemlja i građani teže. Reč je o tome da EU predstavlja nivo i standard u životu i poslovanju, koji su nešto što većina građana želi u svom životu, u svom poslu. Okvir EU postavlja visok standard u pogledu osnovnih ljudskih prava, poštovanja fundamentalnih prava, što se tiče netolerisanja diskriminacije u društvu, što se tiče efikasnijih mera protiv korupcije i, uopšte, da je bitno da se u svim zemljama članicama EU poštuje vladavina prava. Zbog toga je poglavlje 23, koje se tiče baš ovih oblasti, uvek, kao i sada, u žiži naše pažnje na početku pregovora. Očekujemo da će doći do otvaranja tog poglavlja tokom prvih meseci 2016. Naravno, EU postavlja visoke standarde i u mnogim drugim oblastima, kao što su zaštita životne sredine, bezbednost hrane, bolji kvalitet zemljišta, vode i vazduha… I ekonomija... Vrlo je bitno za domaće investitore, kao i za strane, da znaju kakvi su uslovi za njihove potencijalne investicije, kakav je poreski okvir, kakvo će biti zakonodavstvo ne samo danas već i za tri, četiri, pet godina. Sa kakvim zakonima i porezima će se oni suočavati u budućnosti. Predvidljivost je vrlo bitna za sve investitore. Zbog toga vrlo često čujemo pitanje od potencijalnih stranih investitora, ne samo iz zemalja EU već i iz drugih – kao što su Japan, Južna Koreja, SAD – u vezi s tim kada će Srbija postati članica EU, kako izgleda ovaj put, da li da možemo da očekujemo članstvo Srbije u EU za nekoliko godina... I šta im kažete na to? Da li im dajete optimistična predviđanja? Da, naš odgovor je pozitivan u pogledu perspektive članstva. Međutim, nije na meni da prognoziram koliko dugo će trajati taj proces. Vrlo je bitno da Srbija ostane na tom putu. Teško mi je da vam kažem koliko dugo će trajati, ali imajući u vidu da je Hrvatska postala članica EU sedam godina nakon što je otvorila pregovore, mislim da to može da bude neki okvir za vas. Dakle, naš premijer je previše optimističan kada kaže da će se truditi da zatvorimo sva poglavlja 2019? Mi smo tu da pomognemo da ostvari taj cilj. Ali brzina zavisi pre svega od sposobnosti Srbije da ispuni sva očekivanja u svim oblastima. Koje poglavlje će biti najlakše za nas? Da li u nekoj oblasti našeg društva vidite da smo blizu evropskih standarda? Verovatno bismo mogli da očekujemo da će poglavlja 25 i 26, u vezi sa naukom i istraživanjem i kulturom, gde je Srbija već mnogo napredovala, brže da se zatvaraju. Ali nije u tome suština. Suština je primena svih standarda i zakona u svim oblastima. Činjenica je, na primer, da će poglavlja 23 i 24 u vezi sa vladavinom prava i bezbednošću verovatno biti otvorena do kraja procesa pregovaranja sa EU. Kao i poglavlje 35 o Kosovu. Kao i poglavlje 35, verovatno. Zbog toga što će ovi procesi još trajati tokom pregovora. Oko tog poglavlja postoje mnoge nejasnoće, s obzirom na to da se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine „na sveobuhvatan i prihvatljiv način”. Zna li se na koji način će se meriti da li su uslovi tog poglavlja ispunjeni ili nisu? Reč je o dijalogu između Beograda i Prištine o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa. To je taj termin koji se koristi u svim zaključcima Evropskog saveta i u pregovaračkoj platformi za Srbiju. Jasno je da mora da dođe i do pravno obavezujućeg sporazuma. Pošto ovde svi kažu da ne znaju šta može i treba da sadrži taj pravno obavezujući sporazum, znate li vi? Suština dijaloga između Beograda i Prištine, koji traje već pet godina, jeste da mora da dođe do konkretnih rezultata na bazi dijaloga obe strane. I zbog toga smo svedoci napretka u dijalogu i samo zbog toga je došlo do Briselskog sporazuma 2013. godine. A dopušta li se tu mogućnost da se ti pregovori završe ikako drugačije osim priznanjem nezavisnosti Kosova? Kao što sam rekao, u svim dokumentima, u svim zaključcima Evropskog saveta, govori se o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa. Dakle, ne pominje se priznanje Kosova. Nije o tome reč u pregovorima. Mislim da u Srbiji niko ne misli da će Priština ikada pristati na nešto manje od nezavisnosti. Da li se slažete da je ovo poglavlje tako sastavljeno da favorizuje Prištinu, da joj faktički daje pravo veta na pristupanje Srbije EU? Nije tako. Reč je o dijalogu u kojem postoji obaveza i jedne i druge strane da ne smeju da blokiraju jedna drugu na putu evropskih integracija. Bitno je da ne zaboravimo da je reč o procesu normalizacije koji je u suštinskom interesu i jedne i druge strane. Dijalog je najveći i najbitniji mehanizam za ostvarivanje ove normalizacije. Mislim da je Srbija to shvatila već pre pet godina kada je prihvatila okvir Rezolucije Generalne skupštine UN i ulogu EU u ovom procesu. I normalizacija nije samo to što vidimo u dijalogu. U Srbiji postoji sve veći stepen razumevanja za ekonomsku korist koju može da ima od normalizovanih odnosa sa Kosovom. Mislim u ovom kontekstu na napredak u odnosima između privrednih komora Srbije i Kosova. Kosovo će uvek biti potencijalno vrlo važno tržište za srpsku privredu. Da li se možda očekuje da na kraju tog procesa, Beograd, ko god bude u tom trenutku bio na vlasti, bude spremniji da prizna kosovsku nezavisnost? Kao što sam rekao, nije reč u pregovorima o priznanju. Dakle, ne možemo da kažemo da postoje neka očekivanja tog tipa.

Pročitajte još:Dačić: Srbija će biti apsolutno protiv Kosova u UN, a Tačiju sam rekao…VUČIĆU I DAČIĆU PREKO TVITERA: Živković pita nezgodna pitanja

Izvor: Politika