Pravda

Protivteroristički bataljon "Sokolovi" predstavlja sam vrh srpske vojske, a prepoznatljiva crna uniforma je stvar prestiža, ali i velike odgovornosti. Jer, kada je najteže, potez je na njima. Ipak, da bi neko postao "soko", potrebno je da ispuni brojne i za većinu ljudi nepremostive uslove. - Popuna ove specijalne jedinice vrši se na nekoliko načina: iz postojećih redova vojske, ali i takozvanim prijemom iz građanstva. Svako ko je odslužio vojni rok može da se prijavi na konkurs koji se objavljuje u časopisu "Odbrana" i pokuša da postane "soko" - kaže potpukovnik Dejan Nikolić. Nakon što se pregledaju sve prijave, odabrani moraju da pređu nekoliko krupnih koraka samo da bi postali kandidati za mesto u elitnom protivterorističkom bataljonu. - Slede razgovori sa psihologom i vojnim komandantima, bezbednosna i fizička provera, kao i kompletan lekarski pregled. Nakon te selekcije, oni koji preostanu šalju se na osnovni kurs od devet nedelja - dodaje potpukovnik Nikolić. Osnovnu obuku ne završavaju svi. Štaviše, većina odustane. Jedan od članova specijalne jedinice, vodnik čiji se identitet neće otkriti, priča o "paklenih devet nedelja". - Kada sam došao, nisam imao pojma šta me čeka, ali ubrzo sam saznao. Devet nedelja pakla, a svaki sledeći krug je sve teži - kaže vodnik koji će uskoro biti unapređen. Kako dani prolaze, obuka postaje sve surovija. - Psihički napor je možda i teži od fizičkog. Ključ su disciplina i zajedništvo. Ne postoji pojedinac, već samo tim. Pojedinac ne može ništa, a tim može sve. Mi smo kao karike. Ne dozvoljava se da ijedna pukne - jasan je budući oficir. Ko nije dovoljno dobar, vrlo lako može da odustane u svakom momentu. Dobije običan beli papir, napiše dobrovoljnu izjavu i u sledećem momentu je već na kapiji. Ko preživi devet nedelja, a takvih je vrlo malo, vraća se svom starom životu. I čeka poziv da postane "soko", ukoliko se otvori formacijsko mesto. Kada poziv stigne, sledi obuka od šest meseci. Ali to nije ona osnovna obuka, već mnogo složenija i teža, sa elementima protivterorističke taktike. Vrhunac obuke su taktičke vežbe sa bojnim gađanjem u urbanoj ili ruralnoj sredini. Ove osobine su, prema rečima "sokolova", veoma važne prilikom realizacije visokorizičnih zadataka jer u momentu pojavljivanja pretnje treba locirati cilj, poštovati sve radnje i procedure i eliminisati trenutnu pretnju uz poštovanje svih mera bezbednosti. Ko sve to prođe, može dobiti čast da ga nazovu "sokolom". Ono u čemu su "sokolovi" takođe posebni, jesu čuvene "vežbe poverenja". - Vežba poverenja predstavlja najviši oblik uvežbavanja. Umesto mete taoca koristimo živu metu. Neretko je to komandant bataljona. Na 10 cenimetara od tela postavljene su mete koje predstavljaju otmičare, a koje moraju biti eliminisane. U gađanju se koristi prava municija, te osoba koja je u ulozi taoca na vežbi praktično stavlja svoj život u ruke "sokolova" - kaže potpukovnik Nikolić. U PT bataljonu ima mesta i za ženske članove, za koje su kriterijumi prijavljivanja potpuno isti kao i za muškarce. Trenutno bataljon svojim prisustvom oplemenjuju dve žene, lekarka i stručnjak za telekomunikacije. Što se tiče oružja koje pripadnici protivterorističkog bataljona koriste, ono se razlikuje od onog koje se većinom koristi u vojsci. - Oprema spada u sam vrh. Takvo oružje koriste najelitnije specijalne jedinice na svetu, te po tome ne zaostajemo. Najviše se koriste automat i pištolj, kao primarno oružje u rešavanju talačkih situacija i protivterorističkih akcija - kaže potpukovnik Nikolić.