Vuk Jeremić, bivši šef srpske diplomatije i aktuelni predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), debatovaće sa Dejvidom Petreusom, bivšim šefom CIA, o američkoj spoljnoj politici u ponedeljak u njujorškom klubu Harvard.
Kako za Danas najavljuju iz CIRSD-a, oni će razgovarati o politici SAD na Bliskom istoku, Evroaziji, o američko-evropskim odnosima, kao i o funkcionisanju međunarodnih političkih i finansijskih institucija. Kao neposredan povod za debatu navodi se objavljivanje 5. broja časopisa "Horizonti", koji izdaje CIRSD i koji je posvećen ulozi Amerike u međunarodnim odnosima. Diplomatski izvori ističu da je predstojeći susret Jeremića i Petreusa izazvao veliko interesovanje, "pa se očekuje prisustvo istaknutih predstavnika diplomatskog kora, međunarodnih institucija, naučne i poslovne elite, kao i internacionalnih medija". Poznavaoci prilika u SAD komentarišu da je Petreus "slavljen i osporavan", budući da "važi za jednog od najtalentovanijih i najposvećenijih vojnih zapovednika koje su se pojavili u Americi u periodu nakon Drugog svetskog rata", ali podsećaju da je smenjen sa vodeće funkcije u CIA pošto je otkriveno da je odavao službene tajne Poli Brodvel, sa kojom je bio u vanbračnoj vezi. Petreus se trenutno nalazi na čelu Globalnog instituta KKR, koji, između ostalog, drži regionalnu televiziju N1, SBB kablovski distributivni sistem, a špekuliše se da stoji i iza grčke kompanije koja u Srbiji poseduje Prvu, B92, kao i brojne druge medije. Jeremić je bio sinoć i glavni govornik na otvaranju prve konferencije "tink-tenkova" Grupe 20, kojom ove godine predsedava Kina. Taj skup održan je u Šenženu pod nazivom "Globalno finansijsko upravljanje i inovacije" i na njemu su učestvovali istaknuti ekonomisti, bankari i stručnjaci za svih delova sveta. U uvodnom izlaganju Jeremić je govorio o "opštoj globalnoj neizvesnosti", uz opasku da je za njeno prevazilaženje neophodan "iskren pristup stanju stvari u postojećim međunarodnim finansijskim institucijama i regionalnim razvojnim bankama, kao i uspostavljanje konstruktivnog okvira za njihovu saradnju sa nedavno osnovanim institucijama poput Azijske banke za infrastrukturne investicije". Izvori iz međunarodnih diplomatskih krugova navode da Vuk Jeremić uprkos nedostatku podrške zvaničnog Beograda za "trku" za novog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija u međunarodnim krugovima i dalje slovi za "ozbiljnog" kandidata. "Nadmetanje" za naslednika Ban Ki Muna, kome naredne godine ističe mandat u UN, vodeća je tema i u najnovijem izdanju britanskog Ekonomista. Taj ugledni nedeljnik ističe da šala koja datira još iz vremena Butrosa Butrosa Galija i Havijera Pereza de Kueljara glasi da glavna kvalifikacija da neko postane generalni sekretar UN jeste da "ima prezime koje se teško izgovara". Taj nedeljnik konstatuje da prema običaju "takav posao rotira između regiona, a sada je red na Istočnu Evropu, gde su prezimena izuzetno teška za izgovor". Prema tvrdnjama Ekonomista, vodeći kandidati za naslednika Ban Ki Muna su dve Bugarke i pitanje koga će Vlada Bugarske nominovati "već izaziva politički potres na domaćem terenu". "Jedna od njih je Irina Bokova, koja se trenutno nalazi na čelu Uneska. NJena rivalka je Kristalina Georgijeva, potpredsednica Evropske komisije, zadužena za budžet... Premijer Bojko Borisov je pod pritiskom koju od ovih žena da nominuje. On je blizak Georgijevoj i želeo bi da je zadrži u Briselu... Bokova je, s druge strane, povezana sa opozicijom, ali jedna manja stranka u vladajućoj koaliciji je takođe na njenoj strani. Lider te stranke je 14. januara zapretio da će istupiti iz vlade ukoliko je Borisov ne nominuje. Bokova je nekada uživala američku podršku, ali je stvorila sebi neprijatelje lobirajući da Vašington primi u Unesko Palestinsku Upravu 2011... Ona se sada doživljava kao favorit Rusije", ističe se u tekstu. Ekonomist konstatuje da ostali kandidati za "prvog čoveka" UN priželjkuju da će se "Bugarke međusobno eliminisati" iz takmičenja. U tom kontekstu, predviđa se da bi "najviše šansi" imali Vuk Jeremić i šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak, "koji je proveo veći deo karijere na Balkanu". "Jeremić je stvorio neprijatelje u mnogim zapadnim prestonicama vodeći kampanju protiv međunarodnog priznanja nezavisnosti Kosova 2008. On je nedavno pronašao uticajne saveznike u Americi koji bi mu pomogli da prevaziđe to nasleđe, iako mu preostaje da ubedi sopstvenu vladu da ga nominuje. Lajčak je siva eminencija. U slučaju da aktuelna slovačka vlada bude reizabrana u martu, on će verovatno biti nominovan", smatra taj nedeljnik. Diplomate sa kojima je Danas razgovarao saglasni su sa takvim tvrdnjama, ističući da je "moguće da će se na kraju takmičiti Jeremić i Lajčak". Kada je reč o ostalim kandidatima iz regiona, Ekonomist ukazuje da da "svaki od njih ima sopstvene probleme". Tako se za Vesnu Pusić, doskorašnju šeficu hrvatske diplomatije, konstatuje da "već dugo želi taj posao, ali da je nova hrvatska vlada verovatno neće nominovati", za Danila Turka, bivšeg slovenačkog predsednika, ocenjuje se da "nije izazvao mnogo interesovanja", a za Igora Lukšića, šefa crnogorske diplomatije, tvrdi se da "ima malo šanse da bude izabran, ali da vodi kampanju jer se nada da će na taj način dobiti neki važan posao na međunarodnom planu". Najzad, Srđanu Kerimu, bivšem makedonskom ministru spoljnih poslova, ne daju se nikakve šanse.
"Stvar prestiža"
Londonski nedeljnik podseća da generalni sekretar UN ne može da predlaže ili stavlja veto na zakone, naređuje slanje vojnika u borbu, te da nema izvršna ovlašćenja, ali da u pojedinim slučajevima može da određuje agendu ili da posreduje između zaraćenih strana. "Dakle, za male zemlje koje teže da dobiju nešto globalnog uticaja izbor jednog od njihovih građana za vodeći posao u UN jeste veoma željena nagrada... Šefa UN bira Savet bezbednosti, što znači da Rusija i Kina, stalne članice, imaju veliku uticaj. Postoji mnogo pritisaka, naročito od strane Amerike da se na tu funkciju prvi put izabere žena... Trka će biti prljava - kandidati i njihovi saveznici će u potaji voditi kampanje jedni protiv drugih", poručuje Ekonomist.
Pročitajte još:
Izvor: Danas
