Pravda

Milan Šarac koji je snimao je dokumentarce o Olji Ivanjicki, pevaču Đorđu Marjanoviću i Aleksandru Karađorđeviću, rodio se u okolici Knina, a sada taj Srbin tvrdi da je posljednji čuvar najvećih tajni Jovanke Broz i Josipa Broza Tita! On kaže da je njegovo druženje s Jovankom Broz počelo pre više decenija, nakon Titove smrti: – Bilo je to u vreme kad je ona već bila iseljena iz vile u Užičkoj ulici u vilu u Bulevaru mira gde je praktično bila u izolaciji. Odnosno bila je pod punom kontrolom državnih službi. Kod nje sam prvi put otišao po preporuci našeg zajedničkog prijatelja Đoke Jovanića, inače ratnog komandanta iz 6. Ličke divizije… – Intenzitet našega druženja je zavisio od političkih uslova u zemlji. Ako su uslovi bili bolji i relaksirani, i moje su posete mogle biti češće. Svaka je poseta morala biti najavljena i evidentirana. No imali smo veoma intenzivnu telefonsku komunikaciju. Jovanka je bila osoba željna razgovora i komunikacije. Jednom prilikom, dok još nije bilo mobilnih telefona, zvala me je na moj kućni broj. Bio sam izvan kuće i javila se moja majka.Tražila me je, a majka pitala ko me treba. Rekla je – Jovanka Broz. Onda je moja majka pitala – je li Titova Jovanka? Da, rekla je. NJih dve su razgovarale sledećih sat vremena o svemu i svačemu. Na pitanje je li mu poverila i najdelikatnije tajne, Šarac će reći: – Pričali smo o svemu i svačemu, i o najdelikatnijim stvarima. Pristojni ljudi nikada ne otkrivaju drastične stvari niti osobne, intimne detalje. Ono što javnost najviše zanima verujem da će doznati iz njenih memoara. Za vaše novine mogu reći neke zanimljive stvari, lagane pikanterije. Početkom šezdesetih godina, mislim da je bila 1963. Tito i Jovanka su bili u posetu SAD-u, odnosno američkom predsedniku Kenediju. Na prijemu je Kennedy nazvao Tita "najvećim predsednikom savremenog sveta". Tito je skromno uzvratio da on to ipak nije jer je predsednik jedne male zemlje, a da je najveći predsednik savremenog sveta, predsednik SAD-a, najmoćnije države sveta. Onda mu se Kenedi počeo žaliti kako ima velikih problema, čak i rasne diskriminacije. Govorio je o radničkim demonstracijama i sindikatima kao velikom problem, na što mu je Tito šeretski odgovorio da u Jugoslaviji problemi toga tipa ne postoje. Šarac, kako kaže, je duboko uveren da postoje memoari Jovanke Broz. – Memoari su stvarnost, to znam. Oni postoje. Ja sam siguran da će biti objavljeni, ali je teško ovoga trenutka kazati kad će se to dogoditi i gde. U Londonu, Vašingtonu. Možda čak i u Zagrebu. Isto tako mislim da neće do objavljivanja proći mnogo vremena jer živimo u svetu i na način da je i za najosjetljivije procese vreme skraćeno. – Jovanka je od udaje za Tita početkom pedesetih bila njegova supruga, ali i njegov čuvar, terapeut, stilista, i ono što bi mogli nazvati dobri kućni duh. Ona je o njemu vodila računa mnogo više nego što je on to tražio. To se naročito dobro videlo kad su neki politički faktori, zbog njegovih poodmaklih godina, počeli da ga dozirano informišu o stanju u zemlji. Ona je tada preko svojih ljudi i kanala bila detaljno informisana o svemu – govori Šarac i nastavlja: – Prema onome što sam razgovarao s Jovankom, memoari sadrže minimalno pet odgovora na pitanja koja su zanimljiva i danas, a neki ljudi koji su još među živima ne bi želeli da oni budu objavljeni: zašto je smenjen Ranković, gde su posmrtni ostaci Draže Mihailovića, ko je u partizanima radio za Pavelića i NDH, a ko u ustašama za partizane… Tu su, pretpostavljam, i nepoznate činjenice iz Titove biografije.