Pravda

"Da je sve čisto i da postoje dokazi da je svetac i da se bavio delatnostima koje su u potpunosti čiste - ne umanjujući činjenicu da je pritvoren - Stepinac bi davno bio svetac, verujem da je tu bilo volje i kod sadašnjeg pape, ali i njegovih prethodnika. Ova pisma ukazuju da i nije baš sve jasno oko njegovog slučaja", naveo je Klasić. Klasić u razgovoru sa regionalnu N1TV uputio na pregled interneta  - nema, kaže, dokaza da je Stepinac mučen, naprotiv. "Institut Ruđer Bošković je poručio da to nikad nije dokazano. Iz Rima je tražena obdukcija kad je umro, ali i 1993, u vreme Franje Kuharića, i ni tada nisu pronađeni dokazi. Stvara se atmosfera koja nije potpuno utemeljena na dokazima", rekao je Klasić. Upitan zašto se javnosti skriva da postoji dijalog između hrvatske Crkve i SPC-a na otkrivanju istorijske istine u vezi sa Stepincem, Klasić kaže: "Nije mi nejasno zašto se to događa. Uzmemo li u obzir Košića i druge, slične mu pripadnike klera, jasno mi je zašto se to skriva. Većina visokog klera se ne slaže s papom i daleko je od njega, pogotovo vezano za kanonizaciju Stepinca. Papa je na odličnom putu - kad imate oduševljenje s jedne strane, a oprečne osećaje u društvu do, važno je videti zašto oni nisu makar indiferentni, već im kanonizacija jako smeta". Ne sviđaju mi se teorije zavere, kaže Klasić i dodao da deo Katoličke crkve nije spreman za suočavanje s ulogom Crkve u to doba. "Bilo je sveštenika koji su bili antifašisti i protiv Ante Pavelića, ali veliki deo ga je podržavao i to treba reći. Crkva nije monolitna, čine je ljudi. Treba nam objektivni, naučno utemeljeni dijalog", rekao je.. Na pitanje zašto hrvatska javnost nije znala ništa o korespondenciji Hrvatske biskupske konferencije i Vatikana vezano za kanonizaciju kardinala Alojzija Stepinca, a ovih se dana moglo videti da je ona bila veoma intenzivnam, Klasić kaže da sve što se događa oko Katoličke crkve je obavijeno velom misterije, tako je bilo i pre, tako je i sada. "Ni istraživači nemaju uvid u dokumentaciju kada žele znati što se događalo i u čemu je kler učestvovao. Javlja se i nelagoda i strah ako naiđete na takav dokument - odmah ste protivnik Hrvatske, Jugosloven i slično. Vrh Katoličke crkve očito nije najdosledniji u onome što priča o Stepincu i to ukazuje da postoje mnogi problemi", naveo je. Klasić je rekao da mili da je Stepinac bio ratni zločinac i da ono što je on činio za vreme Drugog svetskog rata ne čini ga svetim. "Suđenje jeste bilo montirano, ali onda dolazimo do ključnog detalja - kada se nekoga želi proglasiti svetim, on mora biti mučenik i zato puno slušamo o tome kako je bio trovan, zračen i maltretiran", rekla je Klasić istakavši da za to, međutim, ne postoje dokazi, već suprotno i zato se čini da se radi o manipulaciji". U dva pisama koje je patrijarh srpski Irinej uputio papi franji stoji, naime, da Alojzije Stepinac, zagrebački kardinal i nadbiskup iz vremena Nezavisne Države Hrvatske, ne može biti proglašen za sveca. Objašnjavajući u pismima da nije tačno da je Stepinac spasavao Srbe i Jevreje u Drugom svetskom ratu, već da je podržavao nacistički ustaški režim, srpski patrijarh uspeo je da do daljeg odloži kanonizaciju ovog kontroverznog kardinala. Patrijarh Irinej je kazao da je u pismima papi Franji naveo samo ono što su istorijske činjenice, a da je stvar Vatikana kako će te argumente sada tumačiti. " Mi smo kazali ono što se istorijski desilo, da je Stepinac bio jedan od vodećih ličnosti toga vremena i da ništa nije učinio da zaštiti jedan narod, jednu crkvu. A mogao je. Nismo dobili odgovor, ali kako smo zaključili, o našim argumentima se ozbiljno razmišlja. I predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću rečeno je da papa ne žuri s kanonizacijom Stepinca", ističe patrijarh. On dodaje i da se nada odlasku u Vatikan tim povodom. " Izražavamo želju za posetom povodom predloga pape Franje da se formira komisija u slučaju Stepinac i razmotri geneza svih događaja Srba i Hrvata iz tog perioda", kazao je patrijarh.