Pravda

Nacrt Građanskog zakonika (GZ), koji je na javnoj raspravi, predviđa uvođenje alimentacionih fondova iz kojih bi se detetu roditelja koji više ne žive u bračnoj ili vanbračnoj zajednici, isplaćivalo izdržavanje koje je sud odredio pravnosnažnom i izvršnom odlukom, a koju roditelj - dužnik izdržavanja, izbegava da izvrši. Pisci Prednacrta GZ su smatrali da država, odnosno Fond, zapravo treba da preuzme teret prinudne naplate od roditelja dužnika koji bi kasnije državi morao da vrati isplaćeni iznos uz troškove prinudne naplate, u interesu deteta. Do usvajanja ovog predloženog zakonskog rešenja majke dece čiji očevi ne žele dobrovoljno da plaćaju alimentaciju koju je odredio sud, mogu da se obrate privatnim izvršiteljima, koji imaju mehanizme da nađu najefikasniji način za namirenje potraživanja - bilo administrativnom zabranom na plati ili penziji, bilo prodajom pokretne ili nepokretne imovine dužnika. Mada sud može svojom presudom da odredi i da majka bude ta koja će plaćati alimentaciju, kada dete pripadne drugom roditelju na staranje, takvi su slučajevi u našoj praksi još uvek retka pojava. Što se tiče ideje za uvođenje alimentacijonih fonadova predviđeno je da sredstva isplaćena iz alimentacionog fonda državi refundira roditelj duznik. Član Komisije za izradu GZ Olga Cvejić Jančić rekla je Tanjugu da bi roditelj dužnik u tom slučaju morao da fondu vrati utvrđeni iznos izdrzavanja, uvećan za 10-15 odsto na ime naknade prinudne naplate. Uslov za ostvarivanje prava na isplatu izdržavanja iz alimentacionog fonda bi bio da dužnik izdržavanja ne ispunjava uredno svoju obavezu izdržavanja deteta u periodu od tri meseca uzastopno ili u roku od šest meseci sa prekidima. Komisija, kako je navela Cvejić Jančić, smatra da bi ovi fondovi bili vrlo značajni za stabilnost porodice, jer bi na naj način bila obezbeđena elementarna sredstava za život deteta od najranijih dana pa do punoletstva ili do završetka školovanja. "Kada se planira porodica sa trenutnim sistemom u kom je razvod lak i jednostavan, i u kom se javlja veliki broj slučajeva neplaćanja izdržavanja, onda se uvek plan rađanja ograničava na što manji broj dece jer te teškoće najčešće padaju na ženu, odnosno onog roditeja kome se dete poveri posle prekida zajednice", ukazala je Cvejić Jančić. Zbog toga, kako je navela, postoji i ograničen natalitet jer teret izdržavanja i podizanja deteta, koji nije mali i beznačajan, pada samo na jednog roditelja. "Mislim da to treba da utiče na neki način i na staibnost porodičnih odnosa i ekonomski asprekt i na neki način natalitet", zaključila je Jančić. Inače, izbegavanje plaćanja izdržavanja predviđeno je i kao krivično delo. Ti slučajevi se međutim, u interesu deteta, mahom okončavaju oportunitetom - uslovnim odlaganjem kvrivičnog gonjenja uz ispunjenje neke obaveze koju odredi tužilaštvo. Oportunitet se primenjuje iz razloga, kako roditelj dužnik ne bi završio u zatvoru, jer tek tad ne bi bio u mogućnosti da detetu plaća izdržavanje, objasnjeno je ranije Tanjugu u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu. Zaprećena kazna za ovo delo je novčana kazna ili zatvor do jedne godine. Prvi put je krivično pravo uvedeno 1951. godine. Najčešće u praksi ovo krivično delo čini onaj roditelj koji je presudom o razvodu braka obavezan da daje izdržavanje za svoju maloletnu decu ili punoletnu decu koja se nalaze na redovnom školovanju, a najkasnije dok dete ne navrši 26. godinu života, a on svoju obavezu uopšte ne ispunjava ili je ispunjava, ali samo delimično i sa priličnim zakašnjenjem. Za ovo krivično delo potreban je umišljaj, odnosno svest i volja učinioca da ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, kao i svest o zabranjenosti dela.

Pročitajte još:Srbi slave Tucindan: Danas ovo nemojte da raditePatrijarh Irinej: Ne dozvolimo da nas dele

Izvor: Tanjug