Godinama već, na Badnji dan, Kusturica donosi badnjake iz planine, a onda ih u svom Drvengradu, sa sveštenikom i porodicom, založi ispred crkve… Biće tako i danas, i ovog Badnjeg dana… – Božić je za mene mnogo više od običnog okupljanja porodice. To je simboličko stanje… Dan kada ja rođen onaj koji je promenio svet, popravio ga, stavio na nove temelje. Paradoksalno je što o tome govorimo danas, kada se paganizam vraća na velika vrata. Antihrišćanska antropologija je u velikom zamahu, ona ima za sobom čitavu tu informatičku revoluciju, detronizaciju Boga koju Amerika izvodi kroz relativizaciju uloge religije i kroz ostvarivanje masonske kotrole sveta – objašnjava Kusturica svoj pogled na simboliku velikog praznika. – Utoliko je lepo, uzvišeno i dobro što su ciljevi hrišćanstva nasleđeni iz antičke grčke. Zapravo, ta tri pojma mene najviše vezuju za božićne praznike. Intelektualno ali i emocionalno. Posebno što ja već godinama postim, i što obično spojim dva posta. Jer je taj poluisposnički recept važan ne samo zbog zdravlja, nego i zbog ideje da si, kad ti se zbog dugog posta, odricanja, pomalo manta u glavi bolje vezan za te više sfere – kaže slavni režiser. Božić je, nastavlja Kusturica, prilika da njegova porodica bude zajedno, da u vreme „kada je sve deharmonizovano, makar taj trenutak bude obeležen haromonijom“. – Mnogo mi je stalo da moj unuk pamti detinjstvo i po Božiću, posebno po toj vatri. Utoliko je to paljenje badnjaka važno. On je tu, on će to gledati zajedno sa nama, a to je ono što se urezuje u pamćenje… Ono što ostaje… A ta vatra gori uvek, ona se nikada ne gasi, ona postaje deo jedne slike, jednog života – uveren je Kusturica.
Tviter i Fejsbuk nikoga ni na šta ne obavezuju
– Na našoj planeti je sve više ljudi, a sve manje onih koji mogu da preuzmu bilo kakvu odgovornost na sebe. A civilizacija se oduvek drži na odgovornosti… Tvitovanje, Fejsbuk, pa to nikoga ni na šta ne obavezuje. Ovo je vreme kvantifikacije planete, a ne kvaliteta. Utoliko je religija važna, bazna, utoliko se religiji, njenim idejama sveta, bar ja tako mislim, uvek treba vraćati… Posebno hrišćanska civilizacija, bez koje ne bilo ni rokenrola ni filma, ni svega onoga što je dvadeseti vek izbacio zajedno sa lokomotivom. Rokenrol nije došao ni iz islama, ni iz budizma, on je stigao upravo kao jedna faza, doduše antihrišćanska, ali je došao iz hrišćanstva. Kao i mnoge druge dobre stvari – kaže Kusturica. Iz rukopisa knjige reportaža, zabeleženo januara 2013. godine na Mećavniku.
Pročitajte još:Kusturica: Srpska je RepublikaPatrijarh Irinej: Želimo mir sa svima, ali u slučaju sukoba – bićemo uz Rusiju!
Izvor: Iskra
