Pravda

Bajatović je naglasio da Srbijagas nema nikakvih dugova prema osnovnom snabdevaču Gaspromu, da se i ono što je reprogramiramo redovno prati. "Nismo ugroženi ni sa količinama, ni ugovorno, ni finansijski", poručio je Bajatović. On se posebno zahvalio Vladi Srbije na aktivnom učešću u restruktuiranju Srbijagasa koje je počelo, istakavši da će uskoro biti sprovedeno i organizaciono restruktuiranje u smislu podele na dodatna preduzeća - Transportgas Srbija i Distribucijagas Srbija, uz matičnu kompaniju Srbijagas. "Mi smo ovo sve spremno dočekali. Nikakvih problema u narednom periodu neće biti", podvukao je Bajatović. Sa resorsnim ministrom, kako je preneo, razgovarano je o razvojnim projektima. "U toku su prvi radni sastanci oko izgradnje druge faze Banatskog dvora. To će se finansirati samo, i biće u kapacitetu do jedne milijarde kubnih metara", objasnio je Bajatović. On je ukazao da su uštede velike kada posedujete skladište u svom dvorištu, jer onda pojeftinjuju mnogi troškovi, a ujedno mogu da se "lako peglaju pikovi" potrošnje na domaćem trzištu. Prema njegovim rečima, potrebna su još jedno rezervno i komercijalno skladište. On kaže da postoje strateški ciljevi u vezi snabdevanja gasom, koji treba da obezbede smanjenje rizika i diverzifikaciju. Prema njegovim rečima, prvi je snabdevanje Srbije gasom iz pravca severa, bilo da je to, kao i sada, iz Ukrajine ili Austrije sa Severnog toka. Drugi pravac je Aleksandropolj u Grčkoj putem spajanja grčkog i bugarskog gasnog sistema, kao i srpskog i bugarskog, dodao je on, ukazujući da je treća mogućnost snabdevanje u srednjeročnoj budućnosti eventualno preko projekta Šel gasa, kao i Tesla projekta, koji je prepoznala i EU. Prema njegovim rečima, Tesla projekat je neka nova vrsta Južnog toka, odnosno južnog koridora, dodajući da će očigledno interesi jugoistočne Evrope, koji su u ovom momentu ugroženi u snabdevanju gasom, na srednji rok pobediti ideološke interese. "Siguran sam da će se neka vrsta Južnog toka, odnosno koridora graditi. Potpuno sam siguran da će južni tok ili koridor zbog ekonomskih i energetskih interesa biti realizovan", proučio je on. Bajatović je procenio investicije u proširenje kapaciteta Banatskog dvora na oko 70 miliona evra bez gasovoda. On je naveo da će sigurno, verovatno još u ovoj godini, početi da se gradi interkonekcija Niš-Dimitrovgrad-Sofija. Što se tiče povezivanja na austrijsko skladište Baumgarten gasovod Hag već postoji, a kada je reč o gasovodu Tesla, Srbija, prema njegovim rečima, faktički može već sutra da se uključi. Takođe je naveo da je planirano proširenje prečnika cevi gasovoda od Niša ka Beogradu, kako bi srpska metropola mogla da se snabdeva gasom iz Bugarske, za šta je potrebno 208 miliona evra, a projekat će biti predat Evropskoj komisiji. On je ukazao da Srbija ima regionalni značaj, da već ima pravac prema Sarajevu, i da će izgraditi i prema Republici Srpskoj, kao i dvosmerni gasovod prema Hrvatskoj. "Sa dva nova skladišta, isporukom gasa na mađarsko-srpskoj granici, i novi pravac prema Bugarskoj, plus mogućnost izgradnje gasovoda Tesla, Srbija diverzifikuje tržište, pravi ga konkurentnim, beži od spekulativnog tržišta i dobija sve elemente zdrave gasne privrede", uveren je Bajatović. Što se tiče pravca snabdevanja iz Hrvatske i "čuvenog" terminala na Krku, plutajućeg kapaciteta 6 milijardi kubnih metara, on je, prema njegovom mišljenju, jednostavno nerealan. "I pored trećeg produžavanja mogućnosti za prijavu niko se nije javio, što znači da zapadnim razvijenim zemljama on ne treba. Kapaciteti hrvatskog gasovoda su jako mali i ne mogu igrati regionalnu ulogu. Morali bi previše da ulažu da bi imali regionalnu ulogu"”, poručio je Bajatović.