Pravda

Mađarski premijer Orban opet se istakao kao lider "neposlušnih". U petak je zatražio da EU na severnoj grčkoj granici, uspostavi svoju novu granicu, odnosno stvori "odbrambenu liniju" za migrante. Vlast u Varšavi se, usvajanjem paketa spornih zakona, otrgla briselskoj kontroli, ali je Orban najavio veto na bilo kakav predlog o sankcijama EU prema Poljskoj koje bi kaznile Varšavu. Uprkos protivljenju Brisela i kiši osuda iz organizacija za ljudska prava, poljski predsednik Andžej Duda, potpisao je sporni zakon, koji konzervativnoj vladi daje kontrolu nad državnim medijima. Ginter Etinger, komesar EU za digitalnu ekonomiju i društvo, zapretio je pokretanjem procedure nadzora protiv Poljske, pošto je Varšava prekršila zajedničke evropske vrednosti. Poljska je, inače, jak regionalni partner zvanične Budimpešte. - EU ne treba da razmišlja o uvođenju bilo kakvih sankcija prema Poljskoj, jer bi to zahtevalo potpunu jednoglasnost, a Mađarska nikad neće podržati predlog bilo kakvih sankcija protiv Poljske - izjavio je Orban. Osim zakona o medijima, Briselu je trn u oku i novo poljsko zakonsko rešenje o Ustavnom sudu koje bi moglo da joj parališe rad i oslabi sudstvo. Izmenama zakona o državnoj upravi, kao i kod medija - usvojenim bez javne rasprave, po ubrzanoj proceduri na noćnim glasanjima zahvaljujući većini koju imaju u oba doma parlamenta - ukinuta je obaveza javnih transparentnih konkursa za rukovodeće kadrove i obaveza apolitičnosti. Na vodeće funkcije već dolaze aktivisti Prava i pravde. Za 13. januar u EK zakazana je rasprava o "eklatantnom gaženju osnovnih vrednosti EU", a potom će o tome diskutovati i Evropski parlament. Šef EK Žan Klod Junker odbio je zahteve da ta rasprava bude start novog mehanizma po kome bi Poljska, ukoliko se pokaže da sistematski ugrožava pravnu državu, mogla da ostane bez prava glasa u EU. U obrazloženju zahteva za uspostavljanjem granice EU na nacionalnoj grčkoj međi, Orban je kazao da dogovor sa Turskom neće biti dovoljan da spreči stotine hiljada izbeglica da dođu u Evropu. Bugarska, grčki severni sused, treba da bude primljena u "šengensku zonu", a Makedoniji bi valjalo pružiti finansijsku i svaku drugu pomoć da bi mogla da ojača svoju odbranu. Orban, čija je zemlja prva podigla ogradu na svojoj granici sa Srbijom kako bi sprečila priliv migranata, podržava većinu reformi iz "šešira" britanskog premijera Dejvida Kamerona. Mađarska je saglasana sa tri od četiri Kameronova predloga o kojima pregovara sa EU. Pitanje socijalnih beneficija je "teže", a Budimpešta ne može da prihvati nikakvu diskriminaciju. Kameron kaže da je njegova ideja o ograničavanju beneficija za radnike iz EU tokom prve četiri godine boravka u Britaniji, "ostaje na stolu otvorena za alternative". Brisel smatra da taj predlog narušava principe protiv diskriminacije i slobodu kretanja između zemalja EU. Kameron želi da EU smanji birokratiju i prenese više ovlašćenja sa Brisela na zemlje članice, kao i garancije da će Britanija biti zaštićena od ekonomskih odluka članica evrozone. Zemlje Višegradske grupe formiraće zajednički stav o reformi beneficija, najavljuje Orban. Iz Nemačke, Švajcarske, Finske i Švedske stižu dramatične vesti o napadima migranata, pre svega o brojnim silovanjima. Pošto je otkriveno da je u Nemačkoj u novogodišnjoj noći bilo na desetine seksualnih napada u većim gradovima, pri čemu su počinioci uglavnom bili arapskog, ili severnoafričkog porekla, oglasile su se ostale zemlje izjavama da se isto dogodilo i kod njih. Među osumnjičenima za krivična dela u Kelnu je jedan državljanin Srbije, po jedan iz SAD i Iraka i dva čoveka sa nemačkim pasošima. Četvorica su bili iz Sirije, pet iz Irana, osmorica iz Maroka, a devetorica iz Alžira. Među optuženima je 18 podnosilaca molbi za azil, navodi Špigl-onlajn. Kelnski zvaničnici izražavaju sumnju da će biti izrečena ijedna pravosnažna presuda, a reakcije u nemačkoj javnosti su oprečne: od generalne osude migrantske populacije, do njene odbrane rečima "nisu sve izbeglice siledžije".