Pravda

Jedan od najvećih uzroka konflikata na Bliskom istoku vuče koren iz verskog sukoba dve denominacije islama. Neslaganje dve struje islama datira još od 632. godine. Tada je, nakon smrti proroka Muhameda, došlo do sukoba oko pitanja naslednika tadašnje sveislamske države. Suniti smatraju da to pravo pripada Abu Bakiru, ocu Muhamedove žene Ajše, a šiiti veruju da je prorok Muhamed za svog naslednika odredio Aliju, muža svoje ćerke Fatime. Ova podela napravila je nepremostivi jaz između dve religijske skupine, toliki da se maltene razlikuju u svemu. Suniti gaje ogroman animozitet prema šiitima, koje uopšte ne smatraju muslimanima, već otpadnicima i nevernicima. Veliku većinu muslimanskog sveta čine suniti, koje predvodi Saudijska Arabija. Stub šiitskog islama predstavlja upravo Iran, najveći takmac Saudijaca za prevlast u regionu Bliskog istoka. Podsećanja radi, bogata kraljevina je početkom godine pogubila 47 ljudi, među kojima se nalazilo i nekoliko šiitskih sveštenika predvođenih pomenutim al Nimrom. U znak odmazde, besno stanovništvo Teherana demoliralo je saudijsku amabasadu, a diplomatski odnosi dve zemlje su momentalno prekinuti.