Referendum o Danu Republike Srpske, podigao je nivo napetosti u susednoj državi na zabrinjavajući stepen. Atmosfera je usijana i pretnjama ratnog načelnika štaba Armije BiH Sefera Halilovića kako je spreman ratovati u slučaju da se Republika Srpska pokuša da se otcepi. Na to je pak reagovao srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić upozorenjem da je i Srbija spremna za rat kako bi branila Republiku Srpsku.
Premda je takva retorika neuobičajena i opasna, iza nje stoje sposobnosti da se takve pretnje zaista i sprovedu. Oružane snage BiH su u daleko lošijem položaju od Vojske Srbije. One su nastale 2006. unificiranjem Vojske Republike Srpske i Vojske Federacije BiH, a današnje Oružane snage BiH su podeljene po etničkim linijama između tri konstitutivna naroda.
Temelj im čine tri pešadijske brigade, po jedna bošnjačka, hrvatska i srpska. No, i njihove sastavne bojne jednako su etnički podeljene te raštrkane širom zemlje. Cilj toga je bilo obezbediti ravnotežu sila između konstitutivnih naroda, ali to je plaćeno osakaćenim borbenim sposobnostima, koje su na nivou Oružanih snaga zanemarljive. Kada bi došlo do novog sukoba, niti jedan od konstitutivnih naroda ne bi mogao računati na spremne jedinice iznad nivoa bataljona, te bi se većina snaga morala da mobiliše iz populacije.
Helikopteri
OS BiH namenjene su prvenstveno učestvovanju u međunarodnim operacijama te je glavnina konvencionalnih sposobnosti izgubljena. Avijacija je svedena na jednu brigadu opremljenu transportnim helikopterima Mi-8 i UH-1, te višenamenskim helikopterima Gazela, koji imaju i ograničene borbene mogućnosti, ali je neoperativnost letelica vrlo visoka. Borbeni avioni, 13 zastarelih jurišnika J-21 Jastreb i 7 jurišnika J-22 Orao, povučeni su iz službe pre desetak godina osnivanjem OS BiH i uskladišteni na banjalučkom aerodromu Mahovljani. Ti avioni su u lošem stanju i nisu godinama leteli, no budući da se čuvaju u hangarima, izgledno je da bi ih se u slučaju sukoba deo mogao osposobiti uz pomoć Srbije, a u takvom scenariju bi ih ponovo koristila srpska strana. Oklopne snage kojima BiH raspolaže nisu organski deo brigada, već su koncentrisane u tenkovskoj bojni u Tuzli, kao deo brigade taktičke podrške. Takav ustroj izoluje tenkovski element i onemogućuje njegovo pravovremeno korišćenje u boju. U službi je nominalno 45 tenkova M60A3 TTS, no oni imaju visoke troškove održavanja, što vodi ka vrlo niskoj ukupnoj operativnosti flote i slaboj obuci posada, te je vrlo upitno na koliko se ovih tenkova uopšte može računati. Kamuflaža za pustinju
M-84AB je ipak povučen iz službe BiH pre više godina, a potpunu operativnost nikad nisu postigli ni francuski tenkovi AMKS-30 koje su u 90-ima donirali Ujedinjeni Arapski Emirati. Oni su već bili u izuzetno lošem stanju zbog neadekvatnog održavanja, a o minimalnoj korisnosti u OS BiH svedoči da nikada nisu prebojeni iz svoje pustinjske kamuflaže. Borbena vozila takođe su sarolikog porekla, od jugoslavenskih M-80 i M-60, preko američkih M113 do zanemarivog broja francuskih AMKS-10. Od relativno velike količine vozila, operativan je samo manji broj oklopnih transportera M113, što znači da većina vojnika ne može računati na oklopni transport, čime se dodatno umanjuje pokretljivost. Izvor: jutarnji.hr
