Trgovinski sporazumi, Sporazum o transatlantskoj trgovini i investicionom partnerstvu (TTIP) i Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum (CETA), između EU i Sjedinjenih Američkih Država i Kanade imaju za cilj otvaranje zone slobodne trgovine sa obe strane Atlantika. U srcu dogovora je kontroverzni protokol za rešavanje sporova između investitora i države - ISDS protokol, prema kojem preduzeća kojima je zabranjena prodaja svojih proizvoda i usluga u državi koja je deo sporazuma mogu da tuže vladu zbog izgubljene zarade. Jedan primer je hrana. Ako američkoj prehrambenoj kompaniji koja se bavi proizvodnjom pilećeg mesa čišćenjem očerupanih trupova u hlorisanoj vodi nije dozvoljeno da ga prodaje u EU, gde je takva praksa zabranjena, kompanija može da se pozove na protokol ISDS, da podnese slučaj posebnom tribunalu i tuži za gubitak zarade. Isto važi i za genetski modifikovanu hranu, koja je u velikoj meri zabranjena u EU, ali ne i u SAD. Klajentert je pokrenula sudski postupak protiv Evropske komisije zbog prećutkivanja zvanične analize da li je kontroverzni protokol ISDS (ili njegova predložena verzija, Investicioni sudski sistem) kompatibilan sa zakonima EU. "Dokumenti kojima se utvrđuje zakon nisu strateški, jer nisu o pregovaračkoj taktici. Komisija je, kao i uvek, obavezana vladavinom prava tokom trgovinskih pregovora. Otkrivanje dokumenata koji postavljaju ova zakonska ograničenja ne može oslabiti pregovaračku poziciju", rekao je advokat Klajenterta Lorens Ankersmit.

Marginalizovanje EU zakona

Komisija je odbila da obelodani dokumenta koja sadrže čisto pravnu raspravu o kompatibilnosti prava EU sa odredbama investitora ISDS i ICS u trgovinskim sporazumima, kao što su TTIP i njegov kanadski ekvivalent CETA. Prema zakonima EU o transparentnosti, javnost ima pravo da vidi dokumenta. Međutim, Komisija je odbila pristup rekavši da bi pravne posledice potkopale njenu pregovaračku poziciju. Mišljenje Klajenterta je da bi mehanizmi ISDS uspostavili arbitražni sistem van pravosudnog sistema EU, ali koji bi za njega bio obavezujući. "Takvi mehanizmi doneli bi dodatnu sudsku pomoć u okviru pravnog poretka EU koja je nezavisna od sudova EU. To bi, u stvari, bio sistem koji bi omogućio stranim investitorima da marginalizuju sudove EU i pribegavaju potraživanjima koja nisu dostupna domaćim investitorima", navodi se u njihovoj pravnoj studiji. Od potpisivanja ili nepotpisivanja ovih sporazuma u velikoj meri zavisi i budućnost odnosa SAD i zemalja EU. Ukoliko bude potpisan, zemlje Evropske unije u mnogim sferama praktično gube suverenitet i postaju zavisni od pravne regulative u SAD. Takođe, širom Evrope očekivani bi bili masovni,. pa i nasilni protesti. Ukoliko ne bude potpisan, EU će po prvi put odbiti jednu od mnogih "nepristojnih ponuda" iz Vašingtona, a u kom smeru bi se nakon toga kretale trans-atlanske veze, teško je i pretpostaviti.   Izvor: rs.sputniknews.com/Pravda