Dan predizborne tišine u Crnoj Gori protiče, čini se, u nikad više naelektrisanoj atmosferi naglašenih tenzija. A stepen do kojeg je proključala, još jedan je nagoveštaj da će rezultat sutrašnjih izbora na kojima građani biraju novu vlast i saziv Parlamenta za naredni četvorogodišnji ciklus biti veoma tesan, što potvrđuju i sve procene i sva istraživanja javnog mnjenja.
To je očigledno i po nervoznim porukama sa završnog skupa vladajućeg DPS-a, na kojem je lider te partije Milo Đukanović još jednom čitavu opoziciju optužio za izdaju i „anticrnogorstvo“, a svoje glavne konkurente iz Demokratskog fronta okarakterisao kao „zagovornike panslovenskih interesa i pravoslavne ekskluzivnosti“, vjerovatno nadajući se da će braneći Crnu Goru od pravoslavne većine zadobiti simpatije manjinskih naroda. On je ponovio da se na izborima bira između toga da Crna Gora bude „ruska kolonija na Balkanu“ ili zemlja mira i stabilnosti. I da bi „protivnici potpomognuti stranim parama poništili njenu nezavisnost obnovljenu 21. maja 2006. godine“. No, od uzavrele retorike, aktuelna nervoza crnogorskog režima ipak se mnogo bolje ogleda u okolnosti da je samo dan pred izbore veliki broj aktivista DF-a pozvan na informativni razgovor u lokalne Centre bezbednosti i da je u toku policijska akcija pretresanja kuća i domova simpatizera tog političkog subjekta. Na drugoj strani, opozicija već mjesecima upozorava da DPS priprema dobro organizovanu izbornu krađu. U prilog tome govore i brojne optužbe, afere i audio-zapisi koji su ovih dana aktuelni u medijima, a odnose se na organizovanu kupovinu ličnih karata, ucene zaposlenih, kupovinu glasova i tradicionalnu zloupotrebu državnih resursa, kao i dovođenje velikog broja ljudi iz inostranstva sa veoma problematičnim uslovom prebivališta. U kakvoj se institucionalnoj krizi i beznađu trenutno nalazi Crna Gora možda najbolje govori odnos na relaciji Ministarstvo unutrašnjih poslova i Uprava policije, čiji direktor Slavko Stojanović kaže da postoje operativna saznanja i podaci da na dan izbora može doći do pokušaja izazivanja nereda i njihove eskalacije. Na to mu Goran Danilović, ministar unutrašnjih poslova iz redova opozicije, odgovara da on o tome kao ministar nema informacije i poziva Stojanovića na javnu odgovornost radi uzdržavanja od poruka koje će među ljudima posijati strah. Kako god, predstavnici opozicije ipak pozivaju birače da u što većem broju izađu u nedelju na izbore, uz poruku da opozicija očekuje pobedu na ovim izborima i da pripremljena krađa ovog puta neće pomoći Đukanoviću da ga spasi od izbornog poraza. Opozicija takođe tvrdi da je jedini koji zaista ima potrebu za incidentima upravo Đukanović, apelujući na mirnu predaju vlasti. Sem unutrašnjih previranja, uz potencijalni rizik da i vlast i opozicija u nedelju uveče proglase pobedu, što bi moglo da bude uvod u dalje produbljivanje političke krize u zemlji, aktuelni izbori su, kako se često tumači, i svojevrstan referendum po pitanju uvlačenja Crne Gore u NATO. U tom smislu oni zasigurno poseduju širi regionalni, međunarodni i geopolitički karakter, pri čemu zagovornici NATO-a insistiraju na donošenju te odluke putem proste parlamentarne većine, znajući da na referendumu ta zamisao ne bi prošla test narodne volje, dok na drugoj strani opozicija insistira upravo na plebiscitu. No kako bilo da bilo, iako su izbori Crnu Goru na trenutak vratili u žižu međunarodne pažnje usled narastajućih tenzija i povećane globalne konfrontacije između Istoka i Zapada, njenog prosečnog građanina sutrašnji izbori najviše interesuju kao prilika za poboljšanje srozanog životnog standarda i promena na bolje. Izvor: rs.sputniknews.com
