Pravda

Prema oceni LJubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, vrednost “zarobljene”, a ne ukupne srpske imovine” na Kosovu, iznosi oko 17,5 milijardi dolara, a budući da je Srbija učestovala trećinski u sredstvima nekadašnjeg Fonda za podsticaj bržeg razvoja nerazvijenih republika i pokrajine KiM u vreme SFRJ, srpska potraživanja po tom osnovu su 5,5 milijardi dolara. - Uz to, procenjuje se da je vrednost imovine oko 40.000 srpskih porodica koje su 1999. godine izbegle sa Kosova najmanje četiri milijarde dolara, a da je od milion hektara zemljišta na Kosovu  približno 55 odsto u tapijskom vlasništvu Srba – ističe profesor Savić. Pored toga, dodaje,  preduzeća iz Srbije na Kosovu imaju preko 1.000 objekata, od čega, recimo, PTT-u pripada više od stotinu. On smatra da je Srbija propustila veliku šansu kada je o srpskoj imovini na Kosovu reč 2001. godine jer je tada uživala veliku naklonost sveta i tada je trebalo da se sastavi spisak potraživanja. Sada je situacija znatno drugačija, jer je međunarodna zajednica pristrasna i namera joj je da Srbija svu imovinu na Kosovu preda u ruke tzv. državi Kosovo i za to primenjuje princip štapa i šargarepe, uslovljavajući napredak Srbije na putu ka EU. Srbija se sada nalazi na vododelnici i treba da stavi prst na čelo šta joj valja činiti - zaključuje Savić. Publicista, novinar i bivši stručni  saradnik Privredne komore Srbije Branislav Gulan ukazuje da je Srbija za tri decenije u KiM uložila 17,6 milijardi dolara. Samo imovina 1.358 preduzeća koju su privatizovali kosovski organi, a pripadaju srpskim firmama, procenjuje se na više od 1,5 milijardu dolara. Uzurpirano je čak i milion katastarskih parcela obradivog zemljišta, livada i šuma koje vrede 50 milijardi evra. Srpska nepokretna imovina čini čak 58 odsto imovine na KiM. Srbija je do sada vraćala dugove – ostalo je oko 1,2 milijarde dolara, iako nije ubirala sredstva od poreza na KiM – ocenjuje Gulan. Zbog prodaje u bescenje, često i po desetostruko nižoj ceni od realne, od privatizacije srpskih firmi sakupljeno je tek nešto više od 265 miliona evra i oni su pripali kosovskim organima. Jasno je, tvrdi Gulan, da je privatizacija obavljena na KiM nelegalna i da je ona zapravo legalizovala etničko čišćenje prognanih Srba i drugih nealbanaca. Privatizacija na KiM je maskirana “u zakup od 99 godina”, nije legalna i ne bi smela da proizvede bilo kakve pravne posledice za Srbiju i njene organe. Imovinska prava svih moraju biti zagarantovana bez obzira na končano rešenje statusa Kosova. Sem javnih preduzeća: Pošte i Telekoma, Kosovske elektroenergetske korporacije, Železnica Kosova i komunalnih preduzeća, 90 odsto nekadašnjih društvenih preduzeća na KiM ne radi. Inače, samo knjigovodstvena vrednost Železnica Srbije na KiM, računajući tu dakle infrastrukturu i vozna sredstva, premašuje 206 miliona evra – ukazuje Gulan. Branislav Gulan ukazuje na podatke srpskog Ekonomskog tima za KiM, prema kojem u južnoj pokrajini postoje ogromne nepokretnosti: 24.500 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, više od 1,4 milion kvadratnih metara službenih zgrada, 145.000 kvadrata poslovnih i 25.000 kvadrata stambenih zgrada, 4.000 kvadrata objekata posebne namene, kao i 750.000 kvadrata građevinskih objekata. Još pre nekoliko godina samo ovaj deo državne imovine procenjen je na oko 220 miliona evra. Tu je i vojna imovina sa svojim nepokretnostima i zemljištem, računajući i vojni aerodrom kod Prištine, sa procenom vrednosti imovine od oko 95 miliona evra. Srbija je pod pritiskom međunarodne zajednice preuzela kosovski spoljni dug od preko milijardu dolara i na osnovu kamata za njega  do sada platila najmanje 350 miliona dolara. Dok je Srbija plaćala kamatu na kosovski spoljni dug, u  međuvremenu mnoga srpska preduzeća na Kosovu privatizovana su  bez znanja vlasnika tako što je Kosovska poverilačka agencija formirala nova preduzeća na koja je prenosila imovinu starih, dok su obaveze ostale ranijim vlasnicima, pa nije isključeno da će neko od Srbije tražiti da ispuni te obaveze – rekao je Savić. Izvor: Dnevnik