Dokazi da Rusija aktivno radi na tome da ugrozi Hilarine predsedničke izglede neprestano rastu. Kada su hakeri objavili mejlove Demokratskog nacionalnog komiteta samo nekoliko sati pre Demokratske nacionalne konvencije, stručnjaci za bezbednost na internetu su pronašli otiske ruskih agenata. Zatim je došlo i do hakovanja DŽona Podesta, predsedavajućeg u Klintonovoj kampanji.
Američka Vlada sada formalno optužuje Rusiju za mešanje u američke izbore i kako je do sada svaki slučaj mešanja naneo štetu demokratskom kandidatu, Hilari Klinton. Iako se Trampova kampanja fokusira da glasače obavesti i naznači sve Klintonove greške i posrtanja, Putin demokratsku predstavnicu vidi kao pretnju koja može da ugrozi njegove ciljeve. Za Putina zaustavljanje Klintonove nije samo važan strateški cilj, već je i pitanje lične pobede. Ako se vratimo u 2011. godinu, Putin se suočavao sa protestima u zemlji koji su bili najveći još od raspada Sovjetskog Saveza. Odslužio je dva mandata kao predsednik, što je brojka koja je dozvoljena, a 2008. je postao premijer, ali još uvek držeći sve konce u svojim rukama, dok je njegov saveznik, Medvedev, bio predsednik. Zatim je objavio da želi i treći mandat kao predsednik. Tri meseca kasnije, opozicija je bila besna kad je njegova stranaka ubedljivo pobedila, navodno zahvaljujući prevarama. Tada su, uprkos ledenim moskovskim temperaturama, ljudi izašli na ulice ruske prestonice tražeći fer izbore i kraj Putinove vladavine. Tadašnja sekretarka SAD, Hilari Klinton, je stala na stranu protestanata: "Ruski narod zaslužuje transparentne i fer izbore, koji su slobodni i pošteni". Putin je krivio Klintonovu za proteste, i tvrdio kako je ona poslala signal opoziciji. Od tada, njegova lična netrpeljivost poklapa se i sa njegovim velikim strateškim ciljevima. U poslednjih nekoliko godina, on izaziva NATO, EU i SAD, kad god može. Prema mišljenju zapadnih analitičara, Rusija "pokušava da diskredituje trans-atlantske veze i zapadni liberalni demokratski model, podržavajući krajnju desnicu protiv EU i manipulišući zemljama istočne Evrope". Klintonova je za razliku od Trampa, godinama komentarisala kako će ona biti mnogo "tvrđi" protivnik Putinovim ambicijama nego Obama, rekavši "kako SAD moraju da nađu način da spreče Rusku agresiju u Evropi i šire." Dok Hilari deluje odlučno u tome da pooštri američke stavove, spoljna politika Donalda Trampa se poklapa sa ruskom. On je govorio o usklađivanju svoje politike u Siriji sa Putinovom i Asadovom, kao i o ukidanju ekonomskih sankcija protiv Rusije. Kad je Putin opravdao rusko preuzimanje Krima kao napor da zaštiti rusku manjinu koja se tamo nalazi, Klintonova je rekla da to podseća na Hitlerovo opravdanje za preuzimanje delova istočne Evrope. Putin je prokomentarisao kako "u njenim izjavama nikad nije bilo previše ljubaznosti". Najvažnija stavka spoljne politike, i za SAD i za Rusiju, je građanski rat u Siriji. Trampova kampanja je nudila dosta konfliktne ideje, ali u skorašnjoj debati čini se kako je republikanski kandidat stao uz Putina. Dok Obama ima veoma uzdržan stav prema krizi i šalje državnog sekretara DŽona Kerija na maratonske pregovore sa ruskim kolegom, Rusija nastavlja sa bombardovanjem civila u znak podrške Asadu. Klintonova zvuči odlučnije i želi da se uvede "zona bez letenja", koja će da porazi ne samo sirijsku vojsku već i samog Putina. Ona kaže kako bi informisala redovno Rusiju o svemu što se tu dešava, kako ne bi došlo do sukoba, dodajući "kako ih želi na stolu", ali to je oštro odstupanje od trenutne politike, i one koja najverovatnije duboko uznemirava ruskog predsednika. Izvor: Blic
