"Sve se to dogodilo u Jugoslaviji. Odatle je sve krenulo. Ja tada nisam bio predsednik. Jesam li ja možda okrenuo avion nad Atlantikom? Primakov je to učinio. Uzgred, Jeljcin im je bio jako dobar, a kada je zauzeo čvrst stav oko Jugoslavije, odmah su počeli govoriti kako on voli da popije. Tako je počela kompromitacija ", kazao je Putin.

Jevgenij Primakov, nekadašnji šef ruske diplomatije, te 1999. godine bio ruski premijer. NJegov sukob sa tadašnjim ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom eskalirao je optužbama prema Borisu Berezovskom, ključnom oligarhu bliskom Kremlju. Primakov ga je optuživao za korupciju te je podržavao istragu protiv Jeljcina i njegove porodice.

Unutrašnja politička situacija u Rusiji dodatno se zakomplikovala kada je počela nova jugoslovenska kriza. NATO se spremao da napdne jednu od poslednih ruskih saveznica u Evropi, Jugoslaviju Slobodana Miloševića.

Primakov se svim silama trudio da uveri Sjedinjene Države da ne koriste silu. Te srede 24. marta 1999. godine, Primakov je avionom krenuo u Vašington nadajući se kako će mu odobriti milijarde dolara pomoći. Leteći iznad Atlantika, shvatio je da su su američki vazdušni napadi na Jugoslaviju neizbežni. Potpuno je pobesneo. Naredio je okretanje aviona i povratak u Rusiju. Ranije tog dana, negirao je da je Rusija prekršila međunarodni embargo protiv Jugoslavije pokušajima da im dopreme borbene avione MIG-21.

Još u vazduhu, Primakov je nazvao američkog potpredsendika Ala Gora i zatražio garancije da Vašington neće krenuti u bombardovanje u trenucima dok se on sastaje sa američkim predsednikom Bilom Klintonom i predstavnicima MMF. Ta, garancije, očito, nije mogao dobiti.

"Nakon rasprave o pogoršanju situacije na Kosovu, premijer Primakov odlučio je vratiti se u Moskvu", kratko je rekao Gor nakon ovog telefonskog razgovora.

Juče je Vladimir Putin upravo rat u Jugoslaviji i zaokret iznad Atlantika apostrofirao kao prekretnicu i početak pogoršanja odnosa sa Zapadom.

Kosovska kriza koincidira sa Putinovim dolaskom na vlast. Jačanje antizapadnih osećaja u Rusiji i razilaženje Jeljcina s vojnim vrhom i tajnim službama dogodilo se upravo tada. U vreme kosovske krize komunisti i nacionalisti u Rusiji raspiruju anti zapadna osećanja, protestuje se i ispred američke ambasade. Era "silovika", kako se kolokvijalno nazivaju ruski političari proizašli iz obaveštajnog i vojnog aparata počinje bombardovanjem Jugoslavije.

Putin je u avgustu 1999. imenovan jednim od tri zamenika premijera, a onda, istog dana i za premijera Ruske Federacije. Govoreći 2000. godine na godišnjici osnivanja Sveruske vanredne komisije, svoje obraćanje počeo je rečima kako je zadatak FSB dovršen kada je on postao ruski premijer.

I zaista, bivši KGB-ovci tada su ponovo zagospodarili Rusijom. Do danas se ništa nije promenilo.

U susret novom milenijumu, Rusija je dobila i novo vođstvo. 31. decembra 1999. godine, Jeljcin je objavio kako odlazi. Na njegovo je mesto došao tadašnji premijer Putin. Prvi predsednički dekret koji je potpisao bile su garancije bivšem predsedniku i njegovoj porodici, koje su im garantovale da neće biti procesuirani. Mnogi su smatrali kako Jeljcin nije otišao sasvim svojevoljno i kako je imunitet dobio upravo zato što se povukao sa vlasti.

Usponom Putina počela je nova era ruske politike. Od tada do danas, Putin je, u ovom ili onom obliku, centralna i najmoćnija osoba ruske politike. Zauzeo je puno čvršću politiku prema Zapadu od svog prethodnika.NATO-ova intervencija nazvana Ujedinjene snage počela je 24. marta 1999. godine i trajala 78 dana. Udare su izvodili vojnici iz 18 zemalja, i to u 150 letova dnevno. Vodeću ulogu u ratu imao je SAD, a sama akcija nije imala odobrenje UN.

Jeljcin je u svojim memoarima o ovoj akciji zapisao: "Ovo je u biti NATO pokušaj da u 21. vek uđe u odori svetskog policajca; Rusija nikada neće pristati na to. "

Zapad nije bio ujedinjen u toj odluci da se krene u intervenciju. Glavni NATO operativac ove akcije Vesli Klark u svojoj je knjizi napisao je kako je jedan francuski vojni oficir koji je radio u sedištu NATO davao Srbima ključne informacije o operaciji.

U Beograd su curile informacije iz same komande NATO. Znali su koje će mete biti gađane u prvoj fazi rata. Rusija je tada bila značajan ekonomski partner evropskim državama. Ali, zbog ovog rata, postala je i politički neprijatelj.

Rusija i Zapad su se za vreme Kosovske krize ponovo našli na dva suprotstavljena pola, kao u doba Hladnog rata. Pitanje je koliko je u tom trenutku Jeljcin uopšte upravljao svojom državom. Tadašnja američka šefica diplomatije Medlin Olbrajt, koja je snažno zagovarala intervenciju na Kosovu u svojim je memoarima napisala kako nije sigurna koliko prvi zamenik premijera Sergej Ivanov, s kojim je pregovarala, zna što se događa u njegovoj vladi.

Konstatovala je kako je očito došlo do prekida veza između civilne i vojne vlasti u Rusiji te kako niko nije mogao biti siguran šta je Jeljcin odobrio. Ivanov se u ruskoj politici zadržao i nakon pada Jeljcina, te je donedavno bio Putinov šef kabineta. Ruski ga se predsednik u avgustu odrekao u pomalo nerazjašnjenim okolnostima.

Već tokom kosovske krize ključne su odluke u Rusiji sprovodile vojska i tajne službe. Počinje Putinov uspon i, baš kao što je ruski predsednik ovog vikenda kazao, pogoršanje odnosa između Rusije i Zapada.

U prvim godinama svog mandata Putin je blisko sarađivao sa Sjedinjenim Državama. U vreme kada se Rusija ekonomski, vojno i politički nije mogla nositi sa SAD, Putin se približavao Zapadu. Svedoči tome, na primer, bliska saradnja nakon terorističkih napada u NJujorku 11. septembra. Ali, nakon što je zemlju konsolidovao, u drugoj je fazi krenuo prema više puta javno proklamovanom cilju - vraćanju Rusije na svetsku političku pozornicu.

Na Kosovu se dogodio najveći sukob Rusije i Zapada do tada još od kraja Hladnog rata. Koliko je situacija bila ozbiljna, pokazuje i situacija s Prištinskog aerodroma.

Nakon potpisanog mirovnog sporazuma, KFOR, posebno oformljena jedinica NATO za Kosovo, dobila je ovlašćenja za neometano delovanje na Kosovu. Ruske su snage takođe dobile dozvolu da učestvuju u ovoj akciji. Ali, Rusija je dan pre KFOR prebacila svoje snage na Kosovo i zauzela Prištinski aerodrom. Rusi su Francuzima i Britancima zabranjivali pristup aerodromu. Mnogi su akteri tog vremena pretpostavljali kako je došlo do dogovora ruske i jugoslovenske vojske, bez znanja Jeljcina i ruske vlade, kako će Rusi preuzeti kontrolu nad severom Kosova i tamo uspostaviti svoj sektor.

"Neću za vas početi Treći svetski rat", kazao je komandant KFOR-a Britanac Majkl DŽekson američkom generalu Vesliju Klarku kada mu je ovaj naredio da pošalje kontingent britanskih i francuskih padobranaca koji bi zauzeli aerodrom.

U satima koji su usledili oba su vojna komandanta potražila političko odobrenje za svoju odluku. Samo ga je DŽekson dobio. Bila je to najopasnija direktna konfrontacija ruskih i zapadnih snaga još od Kubanske krize. Vatreni okršaj je na kraju izbegnut.

Kosovska kriza značajno je promenila sistem međunarodnih odnosa kakav je do tada poznat bio. Bila je to prva međunarodna intervencija izvedena bez odobrenja Ujedinjenih nacija. Narušena je tako vestfalijanska paradigma međunarodnih odnosa koja je formalno važeća i danas.

Osnova međunarodnog sistema i njegov subjekt jeste državni suverenitet. Vestfalijanskim mirom iz 1648. kojim je okončan stogodišnji rat utvrđeno je kako će se međunarodni odnosi voditi relacijama između država.

Ustanovljen je princip pravne jednakosti među njima i koncept uzajamnog nemešanja, odnosno neintervenisanja među suverenim državama. Intervencija na Kosovu to je promenila.

Ratom na Kosovu i bombardovanjem Jugoslavije počinje i uspon ruskog predsednika Putina koji je obeležio ovu epohu ruske i svetske politike. Intervencijom na Kosovu, Zapad je pod svoj uticaj stavio tadašnju Jugoslaviju, današnju Srbiju. Taj je uticaj prisutan i danas. To je, međutim, dovelo i do drastičnog pogoršanja odnosa s Rusijom.

Danas se, ratovima u Ukrajini i Siriji, Rusija i Zapad nalaze u direktnom i indirektnom vojnom političkom sukobu.

Izvor: Telegram.hr