Poseta Gorancima i pomoć tamošnjoj osnovnoj školi
Prvi cilj Čeha je bila Gora. Tamo su posetili osnovnu školu 25. maj u selu Vranište. Goranci su verni Srbiji i isto kao i Srbi i oni su na Kosmetu ugnjetavani od strane albanskih ekstremista. Za to su Česi odlučili da pomognu bar malo i Gorancima. NJihovoj školi su poklonili projektor i opremu za fiskulturnu nastavu i sport i deci su podelili slatkiše i sveske. 
To je bio već treći put kada su u okviru putovanja na Kosmet posetili i Goru. Mnogi od njih nisu ranije nikada čuli za Goru i za to su im Goranci kao Srbi muslimani, koji su uvek lojalniji Srbiji, posebno interesantni i imaju prema njima velike simpatije. Goranci su im pričali o teroru koji su doživeli od strane UČK posle 1999. Od tada je u Gori sve manje Goranaca, koji odlaze zbog loše situacije (ranije bezbednosne, sada ekonomske). Sada za Gorance predstavlja najveći problem (pored ekonomskih problema naravno) jedan mali deo pripadnika njihovog naroda koji se izjašnjavaju kao Bošnjaci. Oni žele da nametnu Gorancima bošnjački identitet i u tome ih maksimalno podržava Priština. Goranci se tome odupiru i u svakom pogledu su verni Srbiji i žele da dele sudbinu sa svojom braćom Srbima. Česima su pogotovo interesantni Goranski običaji i kultura. U okviru posete selu Vraništu su obišli i lokalnu džamiju i saznali su puno interesantnih stvari o islamu, koji je ipak za Čehe malo eksotična religija.
Carski grad Prizren
Tog dana su takođe obišli i prelep carski grad Prizren i posetili su crkvu sv. ĐorĐa. Tu su se takođe sastali sa svojim prijateljom Zvonkom Mihajlovićem, istaknutim liderom Srba na Kosovu i Metohiji i predsednikom okružnog odbora Srpske radikalne stranke, sa kojim već godinama sarađuju. Česi su se opet ubedili da je Prizren jedan od najlepših srpskih gradova, ovaj carski grad pogotovo ulepšava činjenica da je sačuvao istorijski centar i orientalni duh, koji mu daje izvanrednu lepotu. 
Biseri ovog grada su tvrđava, bogoslovija, crkva sv. Đorđa i pre svega Bogorodica LJeviška. Sva ova mesta su Česi posetili već prethodnih godina. Milicu, poslednje srpsko dete koje živi u Prizrenu, su obišli i ovog puta.
Pomoć osnovnoj školi u opštini Novo brdo
Sledećeg dana su Česi posetili osnovnu školu sveti Sava u selu Jasenovik u opštini Novo Brdo. Ovoj školi su nosili pomoć i prošle godine. Sada su joj doneli lap top, projektor, grejalicu i nastavna sredstva za likovno i fiskulturu. Deci su podelili slatkiše i sveske. Deca su pripremila za goste iz Češke predstavu „Analfabeta“ od Branislava Nušića. Predstava je bila prelepa i svi su se oduševili. Od svih opština sa srpskim enklavama, koje su Česi imali priliku da u zadnjih nekoliko godina obiđu, ovde je situacija najteža. Novo Brdo su posetili već po treći put i opet su se u to uverili. Srbi u Novom Brdu su dan danas izloženi diskriminaciji i ugnjetavanju od strane Albanaca. Uzurpirana im je imovina, Albanci namerno teraju svoju stoku u srpske njive i bašte da bi tako uništavali srpsku imovinu. Kradu Srbima drvo i stoku. 
Kao što je poznato Kosovska policija neće da reaguje i neće da zaštiti Srbe. U opštini Novo brdo tako Srbi nažalost žive u velikoj ne izvesnosti i strahu. S druge strane je jako pozitivno da Srbi u ovoj opštini imaju visoki natalitet i imaju redovno po troje ili četvoro dece. 
Konkretno su Česi pomogli Nikoli Trajkoviću i njegovoj ženi Anđeli iz Orahovca, koji imaju bebu Ikoniju. U Velikoj Hoči su pomogli Nebojši Nakalamiću i njegovoj ženi Valjboni koji imaju malu decu, sinove Luku, Sašu i Arsenija, koji se rodio tek pre dva meseca. Nebojša zbog siromaštva nije mogao da nađe ženu u svojoj sredini i za to je morao da potraži ženu u Albaniji. NJegova žena Valjbona je Albanka i bila je katolkinja, ali posle udaje je prešla u pravoslavlje. Savršeno je savladala srpski i odlično se uklopila u srpsku sredinu u Velikoj Hoči. Interesantno je da je njena porodica srpskog porekla, nekada su njeni preci bili Srbi pravoslavci, ali zbog albanizacije, koju su sprovodile albanske vlasti morali su njeni preci da se albanizuju. Bili su prinuđeni da napuste pravoslavlje i pređu u katoličanstvo, dobili su albanska imena i vremenom su zaboravili i srpski jezik i danas pričaju samo albanski, ali se još uvek sećaju svog izvornog srpskog prezimena. NJihov potomak Valjbona se tako sada vratila veri i jeziku svojih predaka. Pričala je izmedju ostalog kako je njena porodica u vreme Envera Hodži krišom slušala srpsku muziku i kako se danas u Tirani u kafićima često sluša srpska muzika. Srbi mogu biti ponosni koliko je njihova muzička kultura popularna širom Balkana. 
Dalje su Česi pomogli porodici Simić iz Velike Hoče. Krsta Simić zbog siromaštva takodje nije mogao da nadje ženu u svojoj sredini i za to je i on doveo nevestu iz Albanije. NJegova supruga Pranvera je iz albanske porodice, njen otac je musliman i majka katolkinja. Jako je lepo čuti da bez obzira na razne veroispovesti svi se lepo slažu i tolerantni su. NJena porodica iz Albanije je redovno posećuje. Svom mužu Krsti je rodila sinove Stefana i Aleksu i sada je po treći put trudna i opet čeka muško dete. I Pranvera je lepo naučila srpski i zavolela je zavičaj svog muža, srpska sredina ju je jako lepo prihvatila. Pričala je kako u njenom rodnom selu u Albaniji ima poznata pravoslavna crkva koju redovno obilaze pravoslavni vernici. Srbi mogu da budu pravom ponosni na svoju toleranciju, da skroz bez bilo kakvih problema prihvataju u svoje sredine Albanke koje su se udale za Srbe i tako pokazuju da ljubav pobeđuje mržnju.
Pomoć za siromašne porodice u srpskim enklavama
Narednog dana su Česi podelili pomoć siromašnim porodicama u opštini Orahovac. Dali su im pomoć u vidu garderobe i igračaka za decu, higienskih sredstava i dugotrajne hrane. Sve te porodice kojima su pomogli su jako siromašne jer im Albanci iz okolnih sela uzurpiraju njihova imanja. Oni zato ne mogu da se bave poljoprivredom, ne mogu da dođu do svojih njiva i šuma. Za zimu moraju da kupuju drvo i ako imaju svoje šume, ali te su uzurpirane. Ni posao u svom selu ne mogu da nađu i za to moraju da žive od socialne pomoći koju dobijaju od Srbije i od države Kosovo i koja je jako mala.
