Tramp je čak pokušao da ugovori sastanak s Gadafijem, tvrde tri izvora, kako bi istražili mogućnosti za zajednički biznis, uprkos činjenici da je libijski lider bio ozloglašen zbog sponozrisanja terorizma u kom je ubijeno na desetine Amerikanaca.
Trampova kampanja nije odgovorila na zahteve Baz Fida da komentariše ova saznanja o njegovim poslovima s Gadafijem. Ipak, republikanski kandidat se suočava s ispitivanjem o stavu koji nije bio u skladu s američkom politikom prema Libiji. Tramp je podržao napore za svrgavanje Gadafija 2011, kada je Obamina administracija oformila vojnu koaliciju kako bi se borili protiv Gadafija. Nedavno je Tramp rekao da su potezi administracije u Libiji bili na pogrešnim osnovama.
U nedelju kada je upitan o politici SAD prema Libiji, Tramp je izneo na videlo incident koji su mnogi zaboravili: 2009. godine Gadafi je unajmio raskošno Trampovo imanje kako bi podigao veliki tradicionalni šator u kome je običavao da bude smešten i žrtvovao jagnje dok je boravio u NJujorku na Generalnoj skupštini UN. NJegov boravak odbijen je u mnogim drugim objektima.
Nakon što je izbila bura u javnosti, grad Bedford je povukao dozvolu za podizanje šatora prisiljavajući tako libijskog lidera da ostane na Menhetnu. Gadafi mi je, rekao je Tramp, “platio pravo bogatstvo, ali tamo nikada nije ostao. S tim smo se posle uveliko šalili”.
Ali Baz Fid tvrdi da su odnosi Trampa i Gadafija dublji od kratkoročnog najma skupog zemljišta za kampovanje i imanja. Kako tvrde četiri izvora iz SAD i Libije, Tramp je planirao da iskoristi priliku i dobije pristup do Gadafija, koji je imao na raspologanju milijade slobodnog kapitala za investiranje.
Nije sasvim jasno kakav je projekat Tramp imao u planu, tvrde izvori koji su govorili pod uslovom da ostanu anonimni.
Jedan izvor kaže da je Tramp rekao da je zaniteresovan da se sastane s Gadafijem kako bi razmotrili poslovne ponude.
Trampova promenjiva sreća kada je u pitanju pristup kreditima glavnih banaka mogla ga je motivisati da potraži prekomorske investicije. Tramp nije mogao da uzima kredite od vodeći američkih banaka, pa se umesto toga zajmio kod manjih firmi koje su imale i manje novca, tvrdi NJujork Tajms.
Takođe je moguće da se Tramp nadao da će moći da da svoje ime kao licencu za projekte koje bi u potpunosti finansirali libijska vlada ili neka firma koji bi mu garantovali finansijsku dobit bez ikakvog novog duga ili rizika.
A što se tiče kontroverzi u vezi sa šatorom, Tramp je pitao firmu koja u SAD-u radi PR za Libiju da li bi to moglo malo da se stiša, tvrdi Kris Herbert koga je agencija Braun Lojd DŽejms angažovala da pomogne u koordinaciji Gadafijeve posete.
- Hajde da ne brinemo o šatoru, zanima me susret s Gadafijem - priseća se Herbert, tadašnje Trampove izjave. On je rekao da je Tramp želeo da razgovara o poslovneim mogućnostima kakve su “kapija Mediterana” i gradnja.
Zvanično, klijent PR firme je bio Ali Aujali, libijski ambasador u SAD. Herbert je svoj rad opisao kao “manje PR, a više ambasada u senci”.
Trampovo koketiranje s Gadafijem ukazuje na njegovu spremnost za poslovne saradnje čak i ako one podrazumevaju saradnju s nepoželjnim osobama.
Uvertira u Trampovo interesovane za Gadafija bila je 2008. ili 2009. nakon što je libijski lider pokrenuo kampanju za popravljanje svog imidža na Zapadu. Gadafi je angažovao američke firme za lobiranje i PR kao što je Livingston grupa koja je primila 42 miliona dolara da bi godinu dana predstavljala Libiju ili Braun Lojd DŽejms, firma za komunikaciju s kojm je Tramp kontaktirao koju je osnovao Piter Braun, bivši saradnik Bitlsa. Kompanija koja se sada zove BLJ Worldwide je primala 35.000 dolara mesečno plus troškove kako bi predstavljala Libiju, tvrde federalni izvori. Novinari Baz Fida su razgovarali s više nekadašnji zaposlenika te kompanije.
Gadafi je odustao od svog zalaganja za nuklearno oružje i napravio predstavu o saradnji s obaveštajnim službama SAD u ratu protiv Al Kaide. Ipak, njegova reputacija nije popravljena nakon decenija podške međunarodnom terorizmu, pogotovo nakon 1988. i bombaškog napada na Pan Amov let 103 iznad Lokerbija u Škotskoj u kome je ubijeno 189 Amerikanaca i 81 osoba iz drugih država,.
Ali Tramp je video mogućnost u partnerstvu s libijskim zvaničnicima zaduženim za investicije koji su odlučivali o raspodeli profita iz unosne naftne industrije. Fond koji je osnovan 2006. je narastao na više od 60 milijardi dolara, a prihodi od nafte su rasli.
Tramp je nastojao da se približi libijskoj vladi preko nekoliko kanala, ukljujučujući i tadašnjeg libijskog ambasadora u SAD Alija Aujalija, tvrdi BazFid pozivajući se na više izvora. Milijarder je pozvao Aujalija za koga tvrde da je bio strastveni golfer u Floridu. Nije izvesno o čemu su razgovarali. Zvaničnici u libijskoj ambasadi nisu odgovorili na zahtev da komentarišu ova saznanja.
Iznajmljivanje Trampovog imanja bila je još jedna prilika da se približi Libiji. Gadafi je posetio NJujork kako bi prisustvovao godišnjem zasedanju Generalne skuštine UN. Tokom putovanja ekscentrični diktator među Libijcima poznat kao “Brat vođa” je spavao u velikom šatoru u severnoafričkom stilu za koji je potrebna značajna površina kako bi bio podignut. Herbal tvrdi da je tražio dozvolu da se šator podigne u različitim parkovima na Menhetnu, ali je njujorška policije ta zahteve odbila.
Agent za nekretni kojeg je kontaktirala firma Braun Lojd DŽejms je ponudio nekoliko velikih imanja u Vestčesteru ”u kojima bi moglo biti dovoljno mesta za šator i Libijce koji bi živeli u kući”, rekao je Herbert. Ipak, dogovorili su se za Trampovo imanje od 93 hektara u kome je lider mogao da podigne kamp. U zgradi na imanju je bilo 60 soba, a među stanovnicima grada Bedforda u okrugu Vestčester su i DŽordž Soros i Ričard Gir.
Kao zakupac, pojavio se Herbert. On tvrdi da nije nikakva tajna da su u posao bili uključeni Tramp i Gadafi.
- Svi su znali ko su ostali učesnici u lancu prilikom sklapanja tog posla, ali smo se pravili da nemamo pojma - kaže Herbert.
Braun Lojd DŽejms je dbio da komentariše svoj rad za Libiju.
Dok su se Libijci i njihovi predstavnici u SAD pripremali za Gadafijev dolazak, iza visokih zidina imanja bilo je užurbano. Dvadesetak Libijaca je boravilo u kući oko dve nedelje, uključujući i pet ljudi iz američke PR firme koja je predstavljala zemlju, kaže izvor koji je bio iza zidina. Tajna služba koja obezbeđuje strane državnike prilikom njihovih poseta je takođe poslala pet agenata. Libijci zaduženi za protokol su se postarali da se toaleti opreme crevima s pritiskom koja se koriste umesto toalet papira u Libiji. Amerikanci su bezuspešno pokušavali da na televizorima obezbede libijske programe.
Mutasim Gadafi, jedan od liderovih sinova, je bio na licu mesta. A tu je bio i uznemireno belo jagnje kupljeno u Kvinsu, koji je grupa planirala da žrtvuje kada stigne lider, priča Herbert koji je pomogao u pripremama.
Ali šator je delimično mogao da se vidi preko ograde i snimljen je iz helikoptera. Potom su nahrupili mediji u nastojanju da saznaju nešto više o savezu dvojice čudnih likova.
Konačno, grad Bedford je izdao nalog da se prestane s radovima na osnovu odluke o zabrani podizanja privremenih objekata bez dozvole. Vol Strit DŽornal je pisao da je odluka urbanista bila upućenai na adrese Braun Lojd DŽejmsa i Trampove organizacije.
Nakon što su šatori demontirani, Tramp je pozvao firmu Braun Lojd DŽejms kako bi tražio sastanak s diktatorom o poslovnoj saradnji, rekao je Herbert.
U početku je Trampova organizacija javno demantovala da znaju ko je unajmio imanje. Ipak, kasnije, Tramp je na sebe preuzeo zasluge za sklanjanje šatora rekavši da je zamolio Libijce da odu. Tramp je rekao da je bio “ponosan” što Gadafi nikada nije posetio imanje, naročito nakon što su mu Libijci isplatili “gomilu novca za jednu noć”.
Govoreći za Foks njuz 2011. Tramp je rekao: “Ne želim da koristim reč zeznuti, ali sam ga zeznuo. To je ono što bi svi trebalo da radimo”.
Ipak, razni izvori ukazuju na činjenicu da su predstavici libijske vlade okupirali imanje dve nedelje pre nego što ih je grad Bedford izbacio. Takođe, i Tramp je profitirao od posla sugerišući u intervjuu da je primio više od 200.000 dolara. Libijski predstavnici su platili Trampu 150.000 dolara za zakup, tvrdi Herbert koji je potpisao dokument. Kasnije, kada je Tramp zahtevao da se vidi s Gadafijem, tražio je dodatnih 50.000 dolara za probleme koje je imao zbog podizanja šatora, tvrdi Herbert, ali su Gadafijevi predstavnici to odbili da plate.
“Imao sam kratak razgovor s predstavncima Trampove organizacije u kojem sam im rekao da je uvreda da on nas traže još 50.000 dolada i da istovremeno traže sastanak s Gadafijem. Za nekoliko nedelja 150.000 dolara je više nego dovoljno. Službenica je rekla da će razgovarati s Trampomi javiti mi se”, napisao je u poruci Baz Fidu jedan drugi zaposleni iz Braun Lojd DŽejmsa.
Nekadašnji zvaničnik SAD koji je upoznat s Trampovim naporima da od Libije dobije gotovinski kredit kaže da su obaveštajci SAD “apsolutno” imali saznanja o tome šta je Tramp smerao i da su “bili razočarani”.
- Činjenica da je Tramp bio sprema da dopusti Gadafiju da ostane na njegovom imanju mnogo toga govori. Hoteli ga ne bi primili - tvrdi zvaničnik.
Tokom ovogodišnje izborne kampanje, Tramp je nastavio da ponavlja svoje stavove o Libiji i Gadafiju. On je 2011 rekao: “Moramo da delujemo. Moramo da zaustavimo tog tipa, što bi trebalo da bude brzo i lako” . Takve tvrdnje u skladu su s politikim Hilari Klinton i Obamine administracije, koji su naveli NATO snage da podrže libijske pobunjenike.
Nedavno je intervenciju nazvao “totalnom greškom”.
Izvor: Blic
