Pravda

Prenosimo vam intervju ovog rokera, pisca, legende televizije, Sarajlijom i Beograđaninom, u celosti.  *Nele, hoće li biti rata? - Ne verujem. Oni koji podmeću plamenove rata sada imaju preča posla. * Šta se to onda dešava sada među "Složnom braćom"? Otkud ponovo toliki izlivi mržnje? - Kažu da su emocije najjače između onih koji su bliski. To pravilo važi i među narodima. I oni se nekad vole, a nekad mrze. Osećanja je teško objasniti, zato i jesu nepredvidiva. U ovom momentu među balkanskim narodima vlada mržnja. Ali, koliko vidim, ta mržnja se kreće samo u jednom smeru. Prema Srbima. Nisam osetio da u Srbiji neko pridaje toliku važnost Hrvatima ili Bošnjacima. Tek poneki zalutali akter iz devedesetih. Jednostavno, Srbima Hrvati i Bošnjaci nisu više interesantni. Otuda, za razliku od Hrvatske i Bosne, ovde se izbori ne dobijaju mržnjom prema bivšoj braći. * Zašto onda, slično kao i početkom devedesetih, međunarodna zajednica apeluje na sve strane zapadnog Balkana da smire strasti? Ponovo glume plave šlemove? - To mi je zaista komično jer jedna strana ni reč nije progovorila, a ona druga je upotrebila sav raspoloživi arsenal uvreda, uključujući pretnju ratom. Opet, ako čovek hoće nepristrasno da shvati usud balkanskih naroda, zaključiće da oni teško mogu da žive u istoj državnoj zajednici, ali kad su odvojeni, oni su bespomoćni, siromašni, opljačkani i bez ikakvog autoriteta. * Rekli ste da je referendum u Republici Srpskoj - borba za slobodu. Da li je u ovom trenutku bilo mudro ulaziti u tu borbu? Kakve će biti posledice? Može li opstati RS? - Republika Srpska je jedina politička forma koja Srbima u Bosni i Hercegovini garantuje opstanak na tlu na kome žive vekovima. Toga su svesni svi, i oni Srbi koji gaje naklonost prema Bošnjacima i Hrvatima, ali i oni koji misle da ih bez Srpske čeka samo Jasenovac. Otuda je referendum prošao uspešno. * Kakve će biti posledice tog novog istorijskog izjašnjavanja građana? Preti li napad na sami osptanak RS? - Uspeh referenduma garantuje opstanak Srpske. Ali, istorija krije nova iznenađenja već na sledećoj krivini. Kao i na svim neuralgičnim delovima na planeti, tako ni ovde nema "konačnog rešenja". I bolje da je tako! Znamo kako su prolazili oni kojima je "konačno rešenje" bio krajnji cilj. * Da li vam je žao što kao Srbin, a sada Beograđanin iz BiH, niste imali pravo da glasate na referendumu? - Naravno da mi je žao, ali, računam, oni to mogu da završe i bez mene. Osim toga, ne osećam ja potrebu za Srpskom zato što sam Srbin, a, pravo da ti kažem, i nisam neki Srbin, već zbog silne nepravde koja je učinjena ovom narodu, a koju sam osetio na sopstvenoj koži. Ispravkom te nepravde dobiće svi. I mi, ali i oni koji su nam je učinili. Put ka međusobnom poverenju i jeste put ispravljanja nepravdi... To, međutim, ne može učiniti ni "međunarodna zajednica", ni Haški tribunal, niti iko van ovoga tla. To možemo učiniti samo mi kojima je ova zemlja kuća u kojoj živimo. * Ako ne verujete da smo velikim silama opet interesantni za neki novi rat, šta im je onda krajnji cilj? Zar nismo svi u regionu dovoljno osiromašeni, rasprodati, okupirani, prevareni? - Kao što rekoh, ne verujem da smo im mi više na tapetu. Imaju preča posla. Ali, hajmo, korak dalje. Sve sam bliže mišljenju da je Jugoslaviju razorio mister Profit, kao nadbiće i glavni pokretač ratnih procesa u vremenu u kojem živimo. Zamislimo da je Jugoslavija bila zastarela ruinirana fabrika puna gubitaka i krezubih radnika. Mister Profit problemu prilazi krajnje pragmatično. Izračunava šta mu je najjeftinije uraditi sa tom fabrikom. A svaki biznismen će vam reći isto. Rasturiti je, razvaliti, sravniti sa zemljom, pa na njenom mestu napraviti šest malih fabričica pod svojom kontrolom. To razmišljanje je bilo osnovni motiv svima koji su učestvovali u razaranju Jugoslavije, od Evrope do Amerike. Naravno, fabriku je bilo lako razoriti jer su radnici koji su je napravili bili besni jedni na druge i puni jeda. Ali i da nisu, našao bi se neko ko bi to uradio umesto njih. * Prelama li se ova svetska utakmica između Rusije i evroatlantskog bloka i preko Srbije? Hoćemo li uspeti da ostanemo neutralni gledaoci na tribinama? - U ozbiljnim sukobima teško da možeš da ostaneš neutralan. Naročito ne mi, preko čijih krovova obično lete prve rakete. To je kao da očekuješ da zemljotres od 10 stepeni Rihtera sve sravni sa zemljom osim tvoje kuće. Može, ali ako ti se kuća zove Švajcarska. Ali, mi nismo Švajcarska. Mi nismo svoju kuću napravili na Alpima, već nasred puta. Nije neka bezbedna lokacija, ali je naša i moramo je braniti. Poput kuća na nekom vulkanskom ostrvu i naše su se rušile, ali smo ih, polako, ponovo gradili. Možemo samo da se nadamo da do te utakmice "na najvišem nivou" neće doći. A da li će doći, ne znam. Odgovor na to pitanje ne znaju ni oni kojima je to posao. * Čini li vam se da je došlo do paradoksalnog veleobrta, realnost je postala nadrealna, a televizija prerasla u rijaliti? - Ušli smo u poslednju fazu Vorholovog proročanstva da će svaki čovek na ovoj planeti biti pet minuta popularan. Međutim, ti koji su iz anonimnosti uskočili u žižu javnosti preko agresivnih televizijskih rijalitija koristeći najniže ljudske potrebe i ne žele da tu poziciju napuste i da se vrate u anonimnost. Vreme tabloida kroz koje prolazimo ide im naruku. Mister Profit, koji nam je razbio zemlju u paramparčad, sad nam razbija mozak i osećanja, gura nas u moralnu provaliju praveći od kriminalaca heroje, od žena lakog morala svetice, a od otužne i tragične laži - umetnost. * Za koga navijate - Trampa ili Hilari? Šta bi bilo bolje po nas? - Za nas je svejedno ko će da dobije, ali ja navijam za Trampa. Kad je bal, nek je maskenbal. Izvor: Večernje novosti