Državni vrh Srbije je zapao u ozbiljne probleme nakon što je naša zemlja ostavljena na vetrometini jer joj ključni međunarodni partneri, Rusija i EU, sve jače zavrću uši i traže da jasno odredi svoju spoljnu politiku. Brisel sve otvorenije zahteva da uvođenjem sankcija Rusiji, Srbija dokaže da joj je ulazak u EU prioritet, dok Moskva šalje signale da će ekonomska saradnja biti dovedena u pitanje upravo zbog evrointegracija. Rusko upozorenje prvi put juče je javno izrekao ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin, poručujući da će ulaskom Srbije u EU bilateralne poslovne veze Srbije i Rusije pretrpeti znatne promene.

Na koju stranu?

"Trebalo bi započeti dijalog o smanjenju negativnih posledica evropskih integracija Beograda za Rusiju i Srbiju. Ne bismo hteli da naše bilateralne poslovne veze stradaju prilikom pristupanja Srbije EU, a promene će se odraziti pre svega na režim slobodne trgovine", rekao je Čepurin. On je upozorio i da će Srbija posle pristupanja EU morati da se pridruži jedinstvenom spoljnopolitičkom stavu Brisela, sa posledicama koje iz toga proističu. "Koliko će se čuti glas Beograda prilikom formiranja spoljne politike EU, videćemo. Danas tamo diriguju male, ali veoma agresivne zemlje čiji je stav daleko od stava Srbije", kazao je Čepurin. Da su odnosi s Moskvom na klimavim nogama, svedoči i odlaganje posete premijera Rusije Dmitrija Medvedeva, i to nakon što je Vojska Srbije odbila da zajedno s ruskom armijom učestvuje u humanitarnim operacijama u Siriji. Pritom, nije joj ni po volji što još nije ispunjen zahtev da članovima Humanitarnog centra u Nišu bude dodeljen status diplomata. Srbija se držala po strani, računajući na pomoć Brisela u vezi s Trepčom, objašnjava neimenovani izvor koji je upoznat sa situacijom u srpskoj diplomatiji. "Međutim, pomoć nije stigla, EU uporno odbija da interveniše i vrati temu imovine u dijalog, pa se Srbija našla u poziciji da je kao džak, udaraju sa svih strana. Nikad nije bila ovoliko pritisnuta da se opredeli" ukazao je.

Osim s ruske strane, pritisak je juče stigao i iz EU. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister rekao je da razume tesne veze Srbije s Rusijom, ali da ona mora da zna da je EU jedinstvena.

Korak po korak

"Poglavlje 31 u okviru pristupnih pregovora predviđa da svaka zemlja koja želi da postane članica mora, korak po korak, da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU. Srbija je do sada imala visok stepen harmonizacije s politikom EU. Posebno bih pohvalio srpski doprinos u vojnim misijama EU. Ipak, Rusija je aneksijom Krima masivno prekršila međunarodno pravo, na šta je EU imala odgovor, ali se Srbija nije pridružila mehanizmu sankcija, što Brisel mora da prihvati", naveo je Mekalister. Pritom, i šefica evropske diplomatije Federika Mogerini je u dokumentu o spoljnoj i bezbednosnoj politici jasno stavila do znanja da će Srbija, zajedno sa ostalim zemljama zapadnog Balkana, morati da uskladi spoljnu politiku s Briselom i uvede restriktivne mere, tj. sankcije. Ministarka za EU Jadranka Joksimović potvrdila je jednu od obaveza Srbije. "Obaveza je da s danom stupanja u članstvo EU budemo potpuno usklađeni sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije. Do tada, zemlja kandidat može iz svojih ekonomskih i drugih razloga da ima nešto drugačiju poziciju, i to je naš slučaj. Mislim da smo više puta objašnjavali našu poziciju i da je ona jasna i da ima političke i ekonomske razumljive razloge. Naravno, zajednička spoljna i bezbednosna politika ne odnosi se samo na sankcije Rusiji već i učešće u civilnim i vojnim misijama, gde se Srbija znatno pridružuje, kao i međunarodnim rezolucijama", podsetila je ona.

Borba velikih sila

Politički analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje da bi Srbija trebalo da pametno izvaga sledeće korake. "Velike sile se nadmeću i trenutno je situacija strašna, pošto je pritisak kulminirao. Zapad sve više traži, a Rusija je upozorila šta sve može da se desi ako Beograd pristane na zahtev EU i uvede sankcije. Trebalo bi ozbiljno razmisliti o potezima koje će naši zvaničnici povući, a bilo kakvo opredeljivanje nanelo bi ogromnu štetu našoj zemlji", smatra Anđelković. Izvor: Kurir