Pravda

Bordjuža je u Beogradu boravio radi učešća na konferenciji "Terorizam i elektronski mediji". U intervjuu za Sputnjik, koji vam prenosimo u celosti, Bordjuža se osvrnuo i na rad Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, kao i na saradnju Srbije i Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju (ODKB), koja je, kako ističe, dobra. Na pitanje može li Srbija u perspektivi da postane članica ODKB-a, odgovara da mehanizam za to postoji, ali da je pre svega važno da se zajednički radi na podizanju nivoa bezbednosti naših zemalja. - Imamo prijateljske odnose sa rukovodstvom Srbije, sa Ministarstvom odbrane Srbije, svesni da imamo iste probleme u vezi sa zaštitom suvereniteta i teritorijalnog integriteta, probleme u vezi sa povećanjem nivoa opremljenosti naših oružanih snaga. Osim toga mi u okviru ODKB-a mnogo vremena posvećujemo pitanjima suprotstavljanja terorizmu, nelegalnoj trgovini narkoticima, nezakonitoj migraciji. Svi ti problemi direktno se tiču i srpskog naroda i države. Zato smatramo da će ta saradnja, pružanje uzajamne pomoći, zajednički rad na tim problemima podići nivo zaštite stanovništva. Rukovodstvo Srbije o tome govori i mi smo spremni na takvu saradnju. Što se tiče toga hoće li Srbija ući u ODKB ili neće, to je suvereno pravo Srba. Ako donesu takvu odluku biće nam drago, mehanizam ulaska u organizaciju postoji. Ako donesu drukčiju odluku, samo da sarađuju sa nama, i to ćemo pozdraviti. Suština nije u kom svojstvu će zemlja biti, nego je najvažnije da zajedničkim naporima uspemo da podignemo nivo bezbednosti naših naroda i isključimo mogućnost različitih terorističkih akata ili nekih drugih kriznih pojava. Mi na tome i radimo i zato naša saradnja u bilo kojem obliku ide u korist i Srbiji, i državama članicama ODKB-a. Srbija je uspostavila tesnu vojnu saradnju sa Rusijom, a s vremena na vreme učestvuje i u zajedničkim manevrima sa članicama ODKB-a. Ali svedoci smo da to smeta Zapadu i NATO-u, premda Srbija vojno sarađuje i sa Alijansom. Zašto Srbiji stalno stižu primedbe sa Zapada tim povodom, dok iz Rusije nikad ne čujemo nešto slično? - Logika razvoja svih događaja danas govori o nečemu što smo odavno znali: da NATO i Amerikanci vode politiku „zavadi pa vladaj“, politiku da nikako ne dozvole obnovu tesnih kontakata među slovenskim narodima. Upravo je zato u Ukrajini bio organizovan državni prevrat, pritom, organizovan sa strane. Upravo zato se Ukrajina koristi samo za jedno - da se pocepa naše slovensko jedinstvo i to se dešava svuda, pa i u Srbiji. Istina, ranije smo se trudili da o tome ne govorimo, premda smo shvatali kuda sve to vodi i čime se bave Amerikanci. Danas je sve tako ogoljeno, vidimo kako Amerikanci i njihovi vazali rade i u Siriji, i u Ukrajini, da više nema smisla ćutati o tome. Da, ta politika je orijentisana samo na jedno - da podeli slovenske narode. Poznato Vam je da primedbe stižu i povodom zajedničkog humanitarnog centra Srbije i Rusije u Nišu. Čujemo da je to centar špijunske delatnosti. Kako vidite situaciju sa humanitarnim centrom? Danas, recimo, odatle kreće humanitarna pomoć za Alepo. - Mnoga objašnjenja koje navode zapadni partneri su naprosto smešna, pa i kad je reč o "špijunskom centru". Taj centar je formiran da bi se pružila pomoć, pre svih Srbiji u slučaju velikih tehnogenih ili prirodnih katastrofa, da se ne bi čekalo da stignu avioni iz Rusije sa pomoći i spasiocima, nego da se operativno reaguje na licu mesta na sve takve krizne situacije. Smatram da taj centar može da radi ako njegovi radnici budu socijalno zaštićeni i ako budu imali jasan pravni status. Naravno, bilo bi dobro da to pitanje bude rešeno što pre. Ali mi shvatamo da je ta odluka na rukovodstvu Srbije i to je suvereno pravo Srba. Mi ćemo odluku prihvatiti kakva god da bude, ali ako imamo u vidu da je centar formiran da bi se pružala pomoć toj državi, neophodno je da taj pravni status bude jasno definisan. Da li mislite da će Srbija u jednom trenutku morati da bira, kako kažu na Zapadu? Od izvestioca EP za Srbiju Dejvida Makalistera smo još jednom čuli da Srbija treba da se priključi politici EU kad je reč o odnosu prema Rusiji. Politika: "Ko nije sa nama, taj je protiv nas", jeste štetna. Svaka država treba da ima normalne kontakte i dobru saradnju i sa zemljama Zapada, i sa zemljama Istoka i samo u tom slučaju imaće zaokruženu spoljnu politiku. Kategorički sam protiv teze: "Ako nisi sa nama, ti si protiv nas", i smatram da je to još jedna potvrda toga da je u toku pokušaj da se podele narodi, da se veštački prekinu viševekovne veze među slovenskim državama i sve te izjave upravo rade u tom pravcu. Rusija i zemlje ODKB-a pozdravljaju kada naši saveznici, partneri imaju dobre odnose i sa zemljama NATO-a, i sa zemljama ODKB-a, i sa Kinom, i sa Iranom, i što je širi spektar kontakata države sa drugim državama to je efikasnija spoljna politika, a ta država samostalnija. Zbog čega sve te zemlje koje postavljaju ultimatume Srbiji ne ograničavaju svoje kontakte sa drugim državama, a od svojih partnera to traže - od Srbije, Ukrajine ili Bugarske. Setite se gasne epopeje sa "Južnim tokom". Zato mislim da je to pogrešno. Na konferenciji "Terorizam i elektronski mediji" rečeno je, između ostalog, da ODKB pomaže u borbi protiv terorizma. Kako vidite situaciju u Siriji i kako ODKB može da pomogne? Mi, ODKB se ne pozicioniramo kao globalni akter. To NATO svuda ima posla, i u Jugoslaviji, i u Libiji, koju su faktički uništili, i u Siriji, i u drugim državama, gde posle njih ostaju samo ruševine i gubitak državnosti. Mi se pozicioniramo kao blok koji se bavi pre svega bezbednošću svojih zemalja. Ne pretendujemo na bilo kakvu ulogu, pa ni u sirijskom sukobu, premda naše države pružaju humanitarnu pomoć sirijskom narodu i takav rad je organizovan u okviru ODKB-a. Ali znam jedno - u Siriji će nastupiti mir samo ako glavni akteri, uključujući SAD i Rusiju, postignu saglasnost i budu radili unisono. Taj razlaz, do kojeg je došlo pre nekoliko godina kada smo faktički prekinuli saradnju u sferi borbe protiv terorizma, trgovine narkoticima, u sferi drugih problema, doveo je i do masovne migracije, i do uništenja državnosti mnogih zemalja, i do sukoba u Siriji. Uopšte, pogrešno je govoriti o neophodnosti borbe protiv terorizma, a ćutke podržavati terorističke organizacije, deliti teroriste na svoje i tuđe. I perspektiva u Siriji je samo u jednom, da se objedine napori svih država, i zapadnih, i istočnih, u borbi protiv terorističkih organizacija. Izvor: rs.sputniknews.com