Pravda

Pre nešto više od godinu dana, dolazak Milivoja Katnića na čelo specijalnog tužilaštva, javnost je propratila sa neskrivenim simpatijama, da je konačno došao čovek koji će da pred lice pravde izvede sve koji su se ogrešili o zakon, bez obzira koju funkciju obavljali. I prve akcije, usmere ka Budvi i vrhu kriminalne piramide na kojoj se nalazio Svetozar Marović, išle su u prilog tezi, da je Milivoje Katnić, crnogorski Eliot Nes. Ubrzo je uhapsio Miloša Marovića, zatim Lazara Rađenovića, a na kraju i Svetozara Marovića. I taman kada se činilo da pravdu niko više ne može zaustaviti, Katnić je doživio prvu kritiku javnosti. Umjesto da Marovići i ostali robijaju i vrate nezakonito stečene milione, on se sa njima sporazumno nagodio. Malo da odu u zatvor, a pitanje kada i hoće li, i nešto siće da vrate. Već tada je Milivojev kredibilitet značajno poljuljan, a javnost više nije blagonaklono gledala na njegov rad. Čekalo se da Katnić krene na Miomira Mugošu, Brana Gvozdenovića i na familiju premijera Mila Đukanovića, ali, avaj, to se nije desilo. Umesto toga, desio se „teroristički“ atak na Crnu Goru, koji je Katnić, na dan izbora „spriječio“ i tako, svjesno ili ne, pomogao DPS-u da, po već viđenom scenariju, ucena, pritisaka, kupovine ličnih karata, ostvari još jednu „pobedu“. Danima su sve oči uprte u Katnića, čekalo se njegovo pojavljivanje u medijima, da javnosti prezentuje dokaze o teroristima koji su htjeli da „uhapse“ premijera Đukanovića. I taman kada je Katnić trebalo da, kako su neki gromoglasno najavljivali, poentira, prezentuje dokaze i otkrije mrežu zaverenika, na čelu sa političarima, valjda opozicionim, desio se totalni fijasko. Umesto materijalnih dokaza da su spremani teroristički napadi, Kantić nam je ponudio njegovu reč i obraz. Umjesto pušaka i imena političara koji su u sprezi sa teroristima, Katnić je ponavljao grčke i rimske mudrosti, citirao NJegoša i Aristotela. Kao izvor informacija, pozvao se na Boga i crnogorski talik junački. “Ozbiljno“ nema šta. Mnogo je nelogičnosti i kontradiktornosti koje je Katnić izneo, dosta smušeno, nevešto i krajnje neubedljivo. Frapantno zvuči da nema ni jedan jedini dokaz, protiv ljudi koji se terete za najteže krivično delo u crnogorskom zakonodavstvu. Na pitanje gde su puške kojim su trebali da ubijaju građane, Katnić kaže da pušaka nema. Tačnije, da su uništene, negde na teritoriji, uz granicu Srbije i Albanije. I taman da mu poverujemo, kad dodade, da dokaze nijesu uništili naši istražitelji, nego neki koje su naši ovlastili, ali ne može da kaže ko su oni. Naravno, gle čuda, čak nisu ni napravili bar neku fotografiju oružja, koju bi bar pokušali da prodaju kao dokaz crnogorskoj javnosti. I ne samo to, nego ide korak napred i dodaje da je Crna Gora sama izvela akciju hapšenja i da nijesu ni javljali kolegama u Srbiji i Albaniji da su ulazili na njihovu teritoriju i palili naoružanje. A onda hoće da poentira, iako je u nokdaunu, pa kaže, da su „teroristi“ sa narodom i političarima trebali da uđu u Skupštinu posle 23 časa u nedelju i zarobe premijera. Šta će premijer u zgradu Skupštine u nedelju oko ponoći, to Kantić ne zna da objasni, ali obrazom garantuje da je to tako. Pa premijer, koliko javnost zna, u Skupštinu ne ide od onomad, kad su mu skandirali „Milo lopove“. Iako je u nedelju ujutro uneo nemir među građane saopštenjem da su uhapšeni teroristi koji su sa nekim političarima spremali napade, sada tvrdi da nema pojma ko su političari. –Ne znam ko su političari. Nemam dokaze protiv bilo kojeg političara, izjavi Katnić, i ostade živ. On ne zna ko su političari i verujemo mu, jer je, sada je jasno, sve ovo i fingirano u kuhinji ANB-a, da se DPS-u omogući pobeda na izborima. I ne samo to, nastavlja u istom ritmu, valjajući takve nelogičnosti, da čovek ne može da veruje da nam je to glavni specijalni tužilac. „Teroristi“ su imali i pomagače, tvrdi Katnić, a na pitanje ko su oni, on kaže da ne zna. Na pitanje gde su sada pomagači, Katnić, ležerno odgovara da nema pojma, ali da su verovatno van Crne Gore. Naravno, podrazumeva se da njihov identitet ne zna, kako je i potvrdio. Naravno, zaboravio je da objasni ključnu stvar, kako bi 20 lica, građevinskih radnika, keramičara, krojača, potpomognutih jednom babom i dedom, uspeli da savladaju nekoliko hiljada brojnu, obučeno crnogorsku policiju. I to bez oružja, jer im je Milivoje u dogovoru sa nekim, oružje zapalio. Ako je sve to tako, zašto ih Milivoje nije pustio da dođu ispred Skupštine, goloruki, pa ih onda uhapsi na licu mjesta. Tad bi imao makar minimalne šanse da mu verujemo. Slušajući onog Katnića od pre godinu i ovog od sinoć, tačno se vidi da je u međuvremenu izvesno vreme proveo u društvu Svetozara Marovića, a strah nas je da ćemo još dugo osećati posledice tih njihovih razgovora u četiri oka. Izvor: IN4S