Dok nemačka kancelarka Angela Merkel upozorava da bi Evropska unija mogla da veoma brzo odgovori po pitanju ruskih akcija u Siriji, Zapad još ne zna kako da postupi.
- Najveći kritičari smatraju da najnovije tenzije umnogome predstavljaju odraz unutrašnjih problema zemlje koja je svoje socijalno osiguranje zasnovala na prodaji fosilnih goriva i njenog lidera koji ne planira da se povuče sa autoritarne vlasti posle 16 godina - navodi list.
Isti kritičari su mišljenja da je Rusiji potrebna istinska demokratizacija i vladavina prava za univerzalni razvoj, ali to bi dovelo do rušenja mnogobrojnih monopola i potrebe za ignorisanjem političkih i ekonomskih lekcija iz 20. i 21. veka, dodaje se u tekstu, prenosi STA.
U skladu sa takvim stavom, Sovjetski Savez se raspao zato što su diktatorstva i centralno planirana ekonomija gušili kreativnost ljudi, dok je Zapad iznedrio pojedince poput osnivača "Epla" Stiva DŽobsa i kanadsko-američkog biznismena i izumitelja Ilona Maska, primećuje "Delo".
- Istina je, doduše, da je deo zapadne populacije zastranio zbog globalizacije, što se najbolje vidi kod pristalica Donalda Trampa, Bregzita i ekstremnih evropskih nacionalista - napominje slovenački list.
Uprkos tvrdnjama Merkelove, Zapad i dalje nema ideju šta da radi, pri čemu spoljnopolitički minimalizam predsednika SAD Baraka Obame u pogledu Moskve nije zadobio mnogo poštovalaca, dok na površinu izbijaju nuklearne i druge pretnje Rusije, a svetska uzdržanost se vratila strateškom vokabularu, zaključuje "Delo". Izvor: Tanjug
