Pravda

Prema navodima DN, „grupe koje su ubacivane u Crnu Goru komunikaciju su obavljale preko android telefona Lenovo A 5000, ali sa potpuno izmienjenim softverom“. „Ovi telefoni korišćeni su tako da je svaki broj za sebe imao svoju IP adresu, a razgovori su vođeni preko VOIP komunikacije. Sve je bilo uvezano preko jednog veb-sajta iz Bugarske. Brojevi telefona imali su pozivni Velike Britanije +44, no dobri poznavaoci tehnologije nam otkrivaju kako se danas brojevi virtuelnih mobilnih kartica mogu kupiti za bilo koju državu na svetu i to preko interneta“, navode DN i pojašnjavaju nam da ovu vrstu komunikacije koriste kriminalne ili terorističke grupe i organizacije samo u vreme pripreme i izvršenja teških krivičnih dela, a posle toga se sve uništava. DN ocenjuju, a na osnovu navedenog, da su za logistiku angažovani vrhunski stručnjaci koji ne mogu da organizuju neke „amaterske“ terorističke grupe, dodajući da su „srećom“, crnogorski bezbednosni organi uspeli da provale u ovu zaštićenu komunikaciju. „Može biti da su Dikić i četničke vojvode poslati samo kao mamac, ali je sasvim sigurno da iza ove grupe stoje vrhunski profesionalci“, pišu DN. A da uhapsimo Mila? Može! Transkript navodnog razgovora među teroristima, koje danas objavljuju DN: Sinđelić: I koordinišeš sve (… nerazgovetno). Pametno, bez srljanja. Nemojte da pravite nikakvu provokaciju, nikako. Kad bi baš bilo da se mora, onda se interveniše. Daj Bože, može da bude sve u redu, da se ovaj Milo pomiri sa sudbinom da je izgubio i da ne bude ništa. Velimirović: On da je pametan, dao bi odmah vlast. Sinđelić: Baš. A ovi su rekli ako dođe do gužve i ako se on pojavi da izađe slučajno na trg među narod, nagrada se daje ko ga uhvati. Bićete nagrađeni da ga uhvatite i snimite da ga uhapsite. Bukvalno da ga tu uhapsite. Velimirović: Da uhapsimo Mila? Sinđelić: Znači to… Bili bi nagrađeni do kraja. Velimirović: Reci mi koja bi bila nagrada, brate? Sinđelić: Nagrada… Reci šta hoćeš? Velimirović: Važi, brate. Sinđelić: Vidiš ti kakav sam ja čovek? Do reči je urađeno. Velimirović: Slušaj me, brate… Oprosti mi ti. Znaš kako i sam se sekiram. Sinđelić: Pa znam i ja se sekiram za vas, ne spavam zbog vas, jurim. Slušaj, uzeo sam vam onaj helikopter (dron sa kamerom za nadgledanje) da možete da izviđate. Velimirović: A kad će helikopter? Kad ćeš to? To ujutru? Sinđelić: Završi šta imaš i kreni ovamo… Ili neko drugi. Ja ću da vam predam i motorole i helikoptere i sve. Velimirović: Znači, ja njemu sve to da dam i dole da dođem za helikopter i za motorole. Sinđelić: Da, da… Samo mi javi kad kreneš. Plaćene ubice iz Republike Srpske Dnevne novine javljaju da među identifikovanim teroristima ima i nekoliko bivših ratnika sa teritorije Republike Srpske, plaćenih ubica koji su posle završetka rata nastavili da za potrebe kriminalnih klanova izvršavaju naručena ubistva, ali ne navode i njihova imena. Za ove navode, DN, nisu uspele da dobiju potvrdu državnih organa da li ove opasne kriminalce drže pod nadzorom. Dikić prolazio kroz crveno da bi bio neprimetan Dnevne novine takođe obaveštavaju o tzv. špijunskoj vožnji Dikića kroz Podgoricu, navodeći da je Dikić bio izuzetno oprezan prilikom zakazanog susreta sa Velimirovićem. „Dikić je, naime, poslao poruku Velimiroviću putem telefona svoje saputnice Kristine, da se nađu u 22.20 ispred Delte. Nakon toga je, međutim, put do lokacije gde je Dikića trebalo da čeka naoružanje trajao neobično dugo. Ta lokacije je bila relativno blizu, na Starom aerodromu, ali Dikić je prvo krenuo ka Cetinju, pa je onda, u stilu kakvog dobrog poznavaoca ‘špijunske pratnje i kontrapratnje’, vozio trećom trakom, polukružno se okretao, stajao na zeleno svetlo, prolazio na crveno… Hteo je da bude 100 odsto siguran da nema pratnje„, navod je DN. Izvor: IN4S