Do toga je došlo nakon što je američki državni sekretar DŽon Keri otkazao bilo kakvu koordinaciju u vezi Sirije, rekavši da je Rusija unistila višemesečne diplomatske napore.
Rusko Ministarstvo odbrane je optužilo Obaminu administraciju da pokušava da "konačno uništi odnose sa Rusijom", podseća Dejli telegraf, a zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Ribjakov izjavio je da bi Moskva mogla da odgovori ukoliko SAD uvede nove sankcije Rusiji zbog bombardovanja sirijskog Alepa.
Zvaničnici u Moskvi tvrde da su Amerikanci ti koji se često nisu držali dogovorenih obaveza.
Vojni i politički esperti u Moskvi upozoravaju da Rusija i Zapad idu ka konfrontaciji koja bi mogla biti opasna koliko i kubanska raketna kriza- navodi londonski dnevnik citirajući mišljenje stručnjaka sa moskovskog instituta PIR.
- Ako govorimo o poslednjem Hladnom ratu, trenutno smo negde između podizanja Berlinskog zida i kubanske raketne krize. Drugim rečima, na ivici smo rata, ali bez mehanizama da upravljamo konfrontacijom," kaže general Evgenij Bužinski, šef PIR i bivši šef Direkcije za međunarodne sporazume pri ruskom Ministarstvu odbrane. Putin je, kako se navodi, jasno ukazao na razmere te konfrontacije prošle nedelje u odgovoru na pitanje ruskog novinara da li su odnosi sa Vašingtonom propali zbog Sirije. - To nema veze sa Sirijom, već sa pokušajem jedne zemlje da nametne svoje odluke čitavom svetu- rekao je on. Putin se najviše približio formalnom proglašenju "Hladnog rata" 3. oktobra kada je suspendovao sporazum o preradi plutonijuma iz 2000. sa SAD zbog politike Vašingtona koja "nije prijateljska". - To pokazuje koliko smo ljuti- rekao je Fjodor Lukjanov predsednik Ruskog saveta za spoljnu i bezbednosnu politiku, prenosi "Dejli telegraf". List međutim ocenjuje da Putinov sastanak sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Fransoa Olandom u Berlinu prošle nedelje možda ukazuje da Kremlj ipak želi da drži diplomatske kanale sa zapadnim vladama otvorenim, navodi londonski list. Prema vojnim, diplomatskim i političkim izvorima u Moskvi cilj Rusije je da promeni ono što vidi kao nepravedno posthladnoratovsko rešenje. Potencijalna žarišta krize su pre svega Baltik, gde se NATO i Rusija uzajamno optužuju za nagomilavanje trupa kao i Sirija, navodi list i podseća da je sirijski predsednik Bašar al Asad prošle nedelje rekao da se sukob u toj zemlji već pretvara u direktnu američko-rusku konfrontaciju. U međuvremenu, Moskva jača uticaj na Bliskom istoku i već je preduzela korake da poboljša odnose sa vladom Abdela Fataha el Sisija u Egiptu, a spekuliše se i o ponovnom otvaranju vojnih baza na Kubi i u Vijetnamu, navodi se u tekstu. Izvor: Tanjug
